Namirnice koje povećavaju rizik od preuranjene smrti 1Foto: Pixabay/Decenad
Kako je prenela agencija Hina, kako se spomenute namirnice često povezuju s ostalim nezdravim navikama poput pušenja ili nedostatka fizičke aktivnosti, naučnici kažu kako je potrebno obaviti dodatna istraživanja da bi se slika u potpunosti zaokružila. Odnos između prehrane i bolesti je obično složen i rezultati istraživanja često se pogrešno tumače.Rezultati francuskih naučnika, objavljeni prošle sedmice  u stručnom časopisu JAMA Internal Medicine pokazuju da se povećanjem udela ekstremno prerađenih namirnica u prehrani za samo 10 odsto rizik od preuranjene smrti od bilo kojeg uzroka povećao za 15 odsto.

Radi se o preterano obrađenim i visokokaloričnim namirnicama s previše soli, šećera, ugljenih hidrata, zasićenih masti, pojačivača ukusa i ostalih aditiva od kojih su neki kancerogeni. Reč je uglavnom o jelima u čijem su industrijskom procesu proizvodnje korišćeni procesi poput hidrogenizacije, hidrolize, ekstruzije ili prethodna obrada prženjem. Ne smeju se zaboraviti ni jela s dodanim bojama, emulgatorima, pojačivačima ukusa i ostalim aditivima. Mnogi sadrže vrlo malo vitamina i vlakana.

Od ranije je poznato da ekstremno prerađena hrana povećava rizik od razvoja kroničnih bolesti, karcinoma, dislipidemije i arterijske hipertenzije. Na osnovu nekoliko nivoa industrijske prerade isti je tim francuskih naučnika prošle godine proučavao uticaj konzumiranja prerađene hrane na razvoj karcinoma, prenosi Hina.

U skladu s NOVA sistemom klasifikacije hrane koji priznaju svetske zdravstvene organizacije, među njjima i UN-ova Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), hrana se, zavisno od stepena prerade kategorizuje u četiri grupe – niska ili nikakva prerada, korišćenje dodataka u pripremi hrane, prerada hrane i ekstremna prerada. Naučnici ističu da je najopasnija za zdravlje grupa ekstremno prerađene hrane, koja se svrstava u četvrtu grupu NOVA-ina sistema klasifikacije hrane.

Za razliku od ekstremno prerađene, minimalno prerađena hrana i nakon obrade zadržava i izgled i nutrijente. U ovu grupu, na primer, spadaju prethodno naseckano i za prodaju pripremljeno voće i povrće upakovano u kesama kao salata ili sveže zamrznuto. Tu su još i konzervirana tunjevina i pasulj te paradajz u konzervama.

Nasuprot tomu kompoti s voćem s dodatim šećerom spadaju u grupu prerađene hrane, ali voćni deserti s dodatim šećerom, bojilima i sredstvima za teksturiranje smatraju se ekstremno prerađenom hranom. Zasoljeno meso spada u prerađenu hranu, ali dimljeno meso s dodanim nitrititima i konzervansima klasifikuje se u ekstremnno prerađenu hranu.

Studija francuskih naučnika sprovedena je između 2009. i 2017. godine, a u njoj je učestvovalo oko 45.000 ispitanika starijih od 45 godina.

Naučnici su ustanovili da ekstremno prerađenu hranu češće konzumiraju grupe ljudi s nižim primanjima, podsetila je profesorka Nita Forouhi s Medicinskog fakulteta Univerziteta Kembridž.

„Konzumacija ekstremno prerađene hrane odraz je i društvenih nejednakosti. Nesrazmerno je češće konzumiraju osobe s nižim primanjima ili nižeg stepena obrazovanja, a neretko i osobe koje žive same“, rekla je.

„Takve namirnice su kupcima privlačnije jer su jeftinije, a zbog visokog sadržaja šećera, soli i zasićenih masnoća vrlo su ukusne te široko dostupne. Potrebno je učiniti više na socio-ekonomskim razlikama da bi se ovakve nejednakosti rešile. To je još jedan aspekt ovog istraživanja o kojem bi trebalo razmisliti.“