Foto: Z. S. M.Pao. Proš’o. Kupljeno. Kontra. Re. Bela u hercu, treći kec u kocki, četvrti žandar u trefu… Pa, ispod kape, iznad šešira, betl, sans, iz ruke, licitacija, dolazi, zvanja, aduti, refei… U prepunoj sali kao mantra samo se tiho čuju ovi izrazi. Finale je Srbije u preferansu.
Prošlog vikenda u kragujevačkom hotelu „Šumarice” održan je plej of između najbolje rangiranih preferans ekipa Vojvodine i centralne Srbije.
Čast vojvođanskih preferansdžija brane Elemir, Bečej, Beočin, Temerin i Gospođinci. Ispod Save i Dunava tu su majstori igre sa 32 karte iz klubova „Radnički” iz Kragujevca, „Soče” iz Beograda, „Aduta” iz Smedereva i „Timok prefa” iz Zaječara.
Svaka ekipa ima po pet takmičara (neki i rezerve). Partija se igra od 400 bula (poena) sa osam refea (sve je duplo – prolaz, pad, duženje) i traje četiri sata. Na turniru se igraju po dve u toku dana, a u sali „Šumarica” 45 igrača na 15 stolova – preferanskih trojki u dubokoj koncentraciji. Karte samo šljašte, olovke beleže po papirićima.
– Zbog razlike u kartama, jer Vojvođani igraju sa „mađaricama”, a mi „francuskim”, napravili smo kompromis. Nama su oni izašli u susret da igramo sa standardnim znacima pik, karo, herc i tref jer naši ljudi ne razumeju žir, list, bundevu, a mi smo prihvatili njihovo pravilo da kod igre pika ne mora kontra, ističe odmah na početku, Danilo Vujisić Dača, organizator ispred domaćina kragujevačkog preferans kluba „Radnički”, koji je goste dočekao u tradicionalnoj šumadijskoj nošnji.
Po nekima, favorit je petostruki šampion Elemir, ali svoju šansu traže i kragujevčani najbolje plasirani prošle gpdine na turniru u Zaječaru što im je omogućilo da budu domaćini ovog plej-ofa. Posle prvog dana i dva kola lideri su Gospođinci, slede Smederevci, Beograđani, Elemirci.
Klub „Vitez” iz Kruševca kao peti u centralnoj Srbiji nije se plasirao na završni turnir, ali tu je njegov predstavnik Branislav Mihajlović, gensek Preverans saveza i glavni sudija i adminstrator takmičenja. Uz njega su i dvoje čelindž sudija.
– Igrači traže čelindž kada nisu zadovoljni presudom glavnog sudije, što se nije desilo u prva tri kola. Za ova dva dana imali smo samo pet-šest „pozivanja” oko spornih „dolaza”, da li saigrač ima tri rezona za pratnju ili ne i izlazaka na sansu, pojašnjava on, dodajući da je atmosfera prijatna i da je, pošto je takmičenje u pitanju „očekivao više varnica”.
Kao i životu, tako i u kartama, Vojovođani su mirniji i tiši. Otme se tek po neki uzdah, onako lalinski – „ne volim da mešam karte pa to ti je”.
U preferansu postoji rejtingovanje kao u šahu, I u Srbiji trenutno postoje 22 velemajstora sa sa rejtingom preko 2.150 poena. Jedini iz Kragujevca sa tom titulom je Nenad Radenković Buđoni koji je trenutno i najbolje plasirani Kragujevčanin.
Za Bogosava Krsmanovića iz Ivanjice, predsednika Saveza i sudiju, „prefernas je plemenita veština koju samo totalni laici mešaju sa kockanjem”.
– Ovaj turnir je to opravdao. Igrači su kvalitetni, ali i korektni, a naveće zadovoljstvo u igranju preferansa je samo druženje među nama i obavezno „treće poluvreme” posle partije, tvrdi on, vajkajući se što „nema mladih igrača”.
Među mlađima na turniru su Zoran Sarajlija (44) iz Bečeja i Saša Radulović (45) iz Zaječara, koji se plasirao posle osvajanja turnira u Boru, Kruševca i dva zaječarska prvenstva.
– Trenutno sam na pola, 200 bula, supa isto, na brzinu odgovara Radulović dok igra u trojci sa Beočincem i Beograđaninom, naglašavajući da su Kragujevčani uvek pravi domaćini i da je na turniru sve odlično od hrane, preko smeštaja do atmosfere.
Spoj mladosti i iskustva je Đorđe Filipović Majti, Čačin koji je nastupao za Kraljevo, a sada je napravio „preferans transfer” u Gospođince. Iako među najmlađima Majti ima titulu velemajstora, a jedan je od retkih iz ovog dela Srbije koji podjednako igra sa obe vrsta karata.
– Iskreno prvi put u životu sam video „mađarice” pre 10 godina. Ipak, potrudio sam se da ih „savladam” pošto često učestvujem na turnirima u Vojvodini i Hrvatskoj gde se igra samo sa njima, kaže Majti dok ređa karte sa sledeću ruku.
Dragan Jonović Jone iz Pančeva nastupa za Elemir, i po rečima domaćina, najtrofejiniji je igrač u Srbiji. Igrajući preferans sprijateljio se sa slavnim fudbalerom Rambom Petkovićem, kome je ova igra, takođe, velika pasija i bio njegov gost u Brazilu. Sve vreme su igrali preferans, a trećeg su poveli iz Srbije.
– To nije ništa. Najveći ikad turnir kod nas organizovale su Nišlije iz Kluba „Car Konstantin” 2009. godine na kome je učestvovalo čak 215 igrača. Imali su dobre spnzore pa je 50 najboljih dobilo nagradno letovanje, sedam dana u maju u Grčkoj. Po povratku kada su ih pitali kakva je voda, je l bilo hladno niko nije mogao da odgovori. Igrači preferansa nisu ni išli na plažu, sve vreme su igrali karte u hotelu, uz smeh prepričava Dača kao domaćin anegdotu o posvećenosti ovoj igri.
Jedina igračica na turniru Bojana Petrović (43) nastupa u četvrtom kolu za Kragujevčane.
– Volela sam oduvek sve kartaroške igre, ali od kada sam naučila preferans, pre desetak godina ni jedna druga me nije više interesovala, iskrena je ona.
A, preferans je, kako to uvek kod nas biva, naučila iz inata drugu, koji joj je rekao da „on ato ne može”. Može. Prošle godine u novembu, na turniru u Kušićima kod Ivanjice, bila je najbolje plasirana dama, a nedavno je na Sretenjskom turniru u Topoli zauzela 10. mesto kao jedina takmičara od 45 igrača.
– Očekujem da budem barem drugo mesto za stolom, dobra a ne najgora, kaže ona uz smeh, dodajući da se u kartama „svi kolju” i igra za rejting i prestiž i nema milosti ni za žene. Kada se karte odlože, sledi obavezno druženje, najlepši deo njihovih okupljanja, objašnjava ona.
Posle završnog četvrog kola i dva dana igranja najbolja je ekipa Gospođinaca, sledi Elemir, pa smederevski „Adut”, beogradska „Soča”, a domaćini Kragujevčani su peti.
Majti je najbolji igrač turnira sa sve četiri pobede u svakom kolu. Osvojio je najviše poena i ima najbolju „supu” (duženje saigrača na njihovim igrama) potvrđujući onu staru preferansku mudrost „sve je prolazno samo je supa večna”.
– Samo sam to potvrdio jer sam i na prošlom prevnstvu u Novom Sadu bio najbolje plasirani igrač. Drago mi je što je ekipa iz Gospođinaca osvojila turnir. Došli smo da pobedimo i to smo i učinili. Tu su bili i naši stari rivali Elemir protiv kojih smo igrali malo „odlučnije”, odgovara Majti uz smeh u ime pobednika Gospođinaca. dok se fotografišu sa osvojenim peharom.
Turnir je završen, ali diskusija još nije. Igrači se ne razilaze, komentarišu se partije, ruke, potezi, polazi, prolazi, padovi…
Naknadno prebrojavaju aduti, druge i treće bele, četvrti peti kečevi, pregledaju papirići i svode računi. A, tek sledi „treće poluvreme”, pa onda ponovo preferans, samo onaj prijateljski, a ne na „krvi nož”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
