Šipetić: Najviše korišćeni vitamini C i D

Prema rečima direktorke Farmaceukteske komore Srbije Tatjane Šipetić, svakog pacijenta treba posmatrati zasebno, svaki organizam se razlikuje i ne postoje dve osobe sa istim zdravstvenim statusom.

– To znači da ako je Vaša komšinica imala odlično iskustvo sa nekim preparatom, to ne mora biti slučaj i sa Vama. Zato, ukoliko lekar nije propisao polivitaminsku terapiju, pre nego što se sami odlučite na taj korak, pitajte svog farmaceuta – navodi Tatjana Šipetić za Danas.rs.

Polivitamiska terapija je, kako kaže, termin koji su lekari često u poslednje vreme pisali na izveštajima covid pacijentima.

– Stvar je čisto u uštedi vremena, pošto se tim pacijentima dodatno propisivao vitC, vitD, cink i selen. Zato to treba samo u ovom kontekstu i posmatrati, da je polivitaminska terapija vezana za osnovnu bolest koju pacijent ima. Svi zdravstveni radnici bili su tokom covid-a upućeni oko toga, zato što je takvih pacijenata bilo previše svakodnevno. U nekim drugim stanjima polivitamiska terapija je sasvim drugačija (npr kod trudnica polivitaminska terapija gde su sastav i doze prilagođeni za pravilanrast i razvoj ploda, ili polivitamiska terapija kod obolelih od tuberkuloze ima akcenat na vitB grupe) – objašnjava naša sagovornica.

Ona naglašava da za svaki vitamin postoji doziranje i vremenski period koliko dugo ga treba primenjivati.

– Zato je i najbolje posavetovati se sa farmaceutom u apoteci ukoliko polivitaminsku terapiju nije propisao lekar. Farmaceut će u razgovoru sa pacijentom proveriti kakvu terapiju on primenjuje i na osnovu toga dati pravi savet – dodaje ona.

Teško je, kako kaže, navesti koji vitamin najmanje koristimo u vidu suplemenata, jer veliki broj suplemenata predstavlja kombinaciju različitih vitamina i minerala.

– U poslednje vreme, u skladu sa potrebama prevencije i lečenja COVIDA-19, najviše korišćeni vitamini su bili vitamin C i D – navodi direktorka Farmaceutske komore Srbije.

Ona savetuje da je tokom letnjih dana sve vitamine i minerale najbolje uzimati kroz redovnu i raznoliku ishranu, uz sveže voće i povrće. Na taj način se, kako dodaje, istovremeno unosi i voda, koja se pojačano gubi u letnjim mesecima.

– Ako neko ima alergiju na sunce, suplementi beta karotena, kalcijuma i vitamina C mogu “umiriti organizam” da ne reaguje burno na sunčeve zrake – savetuje Šipetić.

Koje je pravo vreme za vitamine?

Neretko se dešava da vitamine i minerale uzimamo u bilo koje doba dana, međutim i tu ima pravila.

Direktorka Farmaceutske komore Srbije kaže da to najviše zavisi od toga koji tip vitamina unosimo, da li su to liposolubitni ili hidrosolubilni.

– Da bi se bolje resorbovali i iskoristili u našem organizmu liposolubilne vitamine (a do su Vit D, E, K, A) treba uzimati uz „masniju“ hranu, najčešće je to ručak. Hidrosolubilne vitamine iz B grupe, za određena stanja organizma treba uzimati uveče pred spavanje, dok za druga stanja preporuka je da te iste vitamine uzimamo u toku dana. Magnezijum se može piti u bilo koje doba dana, ali ako osoba ima grčeve u mišićima tokom noći, ili otežano zaspi, bolje je da magnezijum pije uveče – objašnjava Šipetić za Danas.rs.

Određene minerale treba, kako kaže, uzimati odvojeno od drugih vitamina i minerala.

– Gvožđe treba uzimati odvojeno od cinka; određenje soli gvožđa moraju se uzimati uz vitamin C, dok druge soli gvožđa to ne zahtevaju. Kalcijum treba piti odvojeno od magnezijuma. Izuzetak su suplementi koji sadrže i kalcijum i magnezijum u odnosu 2:1, u kom je njihova iskoristljivost optimalna. Dugotrajna primena visokih doza selena može uzrokovati nedostatak bakra u organizmu, pa se kod višemesečne primene selena preporučuju suplementi koji sadrže i bakar. Postoje i situacije gde određene minerale treba uzimati uz neke vitamine (kalcijum uz vitamin D) – naglašava Šipetić.

Za dete bolje da vitamine unosi hranom

– Postoje vitaminski sirupi za decu i neki od njih se mogu primenjivati već od rođenja. Ipak, deci do treće godine ne treba davati ove preparate na svoju ruku, bez konsultacije sa pedijatrom. Primena vitaminskih suplemenata kod dece ima smisla kada deca odbijaju da jedu voće, povrće, jaja i meso, a jedu dominantno hleb, peciva, razne „grickalice“ i slatkiše. Za dete je uvek bolje da vitamine unosi hranom, jer vitamine u hrani prate i brojni drugi sastojci važni za pravilan rast i razvoj dece – navodi Tatjana Šipetić.