I od svih tih mogućnosti, Solunjani, a pretežno mladi – izgleda najviše vole da budu na četvrtastom, isturenom delu mola, na ravnoj površini od kaldrme – jednostavno sedeći i uživajući u noćnoj slici solunskog zaliva, te noći posebno omesečenoj snažnom svetlošću našeg prvog nebeskog komšije.
Pun mesec je blještavo obasjavao Egejsko more, a svuda duž obale blještala su svetla – kao da niko u Solunu nema nameru da spava te noći. Ceo solunski kej je u potpunosti na raspolaganju pešacima (i biciklistima), sa ničim ograničenim pogledom ka morskoj pučini i ponekom parkiranom tankeru. Sve se mislim, da je Solun ostao deo Dušanovog carstva, da li bi se sada, duž cele morske obale, nalazili – splavovi?
Te iste noći, a bio je petak uveče, nastavivši malo ka zapadu, ulicom Karatasou, odjednom je, sve glasnije i glasnije, počela da se čuje muzika, tj. više onaj njen ritmični deo, u dubokom basu, koji vas dovodi u ekstazu, ali samo ako ste pod ekstazijem. Šetajući dalje, izgledalo je kao da ćete baš iza sledećeg ćoška odjednom uleteti pravo na binu nekog živog koncerta. Međutim – ništa, ulice uglavnom prazne, a muzika sve jača i jača!? Ceo taj deo Soluna je, reklo bi se, carstvo za noćne klubove, kao i za jedan veliki kabare, a upravo tu – kod „kabaretske zgrade“, misterija je rešena. Na samoj zgradi, na ravnom krovu, na četvrtom spratu, neki od lokalnih klubova je puštao muziku sa svojih pojačala svom mogućom snagom, tako da su se – u ritmu udaraca zvučnika – svetla u Solunu palila i gasila.
Šalu na stranu, neverovatna solunsko-klupska buka, barem onaj njen deo koji nije odašiljat ka Mesecu i ka vanzemaljcima (da im ne padne na pamet da dođu ovamo) padala je odozgo, direktno na glave prolaznika, u postponoćnim satima, ne ostavljajući više ni traga sumnji da li neko zaista spava u ovome kvartu, pa čak i ako bi to žarko želeo. Buka je ovde i dalje u modi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
