„Aca Srbin“ u „Ćacilendu“

NJegov govor, kao i mnogi dosad, bio je mimo zakonske odredbe da „predsednik izražava državno jedinstvo Republike Srbije“ i to ne samo zbog činjenice da se javno izjasnio kao „ćaci“, sve i da „želi da uči“, ako je još u statusu studenta Visoke sportske škole strukovnih studija na kojoj se od 2020. sprema za košarkaškog trenera.

Na neuspeloj beogradskoj reprizi Miloševićevog Gazimestana 1989. pod nazivom „Ne damo Srbiju“ govorio je kao „Aca Srbin“ u kog se Vučić pretvara svaki put kad njegove tvrdnje nemaju nikakvog uporišta u stvarnosti. Posebno kad je reč o Kosovu i Metohiji.

Kao idejni pokretač zvanično još nepostojećeg „Pokreta za narod i državu“ on je u ime simpatizera i potencijalnih budućih članova sa uličnog okupljanja ispred Skupštine Srbije uputio pet ultimativnih zahteva „nadležnim institucijama“. Ti zahtevi u jednom delu odnose i na njega kao predsednika.

Zahtev broj jedan je „uspostavljanje punog poštovanja Ustava i zakona, osiguranje bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, vraćanje otetih institucija građanima…“ Na prvi pogled reklo bi se da je to i zahtev studenata u buntu, ali i povratak rešavanja kosovskog pitanja u ustavne institucionalne tokove da „Aca Srbin“ zahtev nije ograničio samo na mere protiv „učesnika obojene revolucije“ među koje je svrstao i „javni medijski servis Srbije“.

To znači da nema ništa od sankcionisanja Vučićevog protivustavnog uvođenja predsedničkog sistema vlasti u parlamentarnoj republici, što Srbija jeste prema Ustavu, u čijoj je Preambuli KiM definisan kao njen sastavni deo. „Aca Srbin“ je u subotu na protestu rekao da se lavovski bori za KiM u sastavu Srbije ne zalazeći u detalje. Nije pominjao da je kao neovlašćeni pregovarač u briselskom dijalogu Beograda i Prištine, kao i u Vašingtonu potpisao i usmeno se saglasio sa više sporazuma spornih po državne i nacionalne interese.

Na osnovu tih dogovora ugašene su gotovo sve institucije države Srbije na KiM, dinar kao zvanična valuta zabranjen, Beograd ćuti na nasilno integrisanje Srba sa KiM u ustavno-pravni sistem Prištine i formiranje vojske Kosova, iako je KiM, prema Rezoluciji 1244 SB, zvanično protektorat UN u kome je Kfor jedina oružana sila, dok se zastava samoproglašene kosovske države nedavno pojavila i na međunarodnim skupovima u prestonici Srbije…

Zbog dolaska na protest „Aca Srbin“ najdublje se zahvalio baš Srbima sa KiM, koji su do Beograda organizovano pešačili od Rudnice, kao i onima koji su stigli autobusima. Prećutao je tvrdnje da, uz pomoć Srpske liste i Kancelarije za KiM Vlade Srbije, od nekoliko hiljada Srba sa KiM egzistencijalnim ucenama, stranačkim privilegijama, pritiscima i medijskim manipulacijama pokušava da napravi najodanije „lojaliste“ za svoje „Ćacilende“.

U podužem govoru nije stigao ni da objasni zbog čega ti Srbi sa KiM koji su došli sa „brane državu“ ne mogu da pešače kroz južnu pokrajinu, zašto za plate i srpska dokumenta moraju da idu do administrativnih prelaza, koje je Beograd pretvorio u integrisane međudržavne granice sa KiM, zašto se broj Srba i na severu Pokrajine dramatično smanjuje…

Izbegao je i taze vest da je baš u subotu na Četvrtom diplomatskom forumu u Antaliji, gde je njegov šef diplomatije u tehničkom mandatu Marko Đurić „širio poruku o snažnoj i stabilnoj Srbiji spremnoj za biznis, naročito u svetlu dešavanja u prethodnih nekoliko meseci“, a Sudan zvanično priznao samoproglašenu kosovsku državu, a pre dve nedelje to je učinila i Kenija, na Đurićevo silno diplomatsko iznenađenje.

Pravo na slobodu mišljene podrazumeva i mogućnost da neko podržava „Acu Srbina“ bez obzira na stvarnost. To je stvar stanja svesti. Ali dolazak grupe za podršku ne znači da svi Srbi sa KiM podržavaju Vučićevu politiku niti da su njegovi saučesnici u najavljenom obračunu sa onima koji ne žele da cela Srbija postane „Ćacilend“, kako „Aca Srbin“ to predstavlja.

Studenti u protestu imaju podršku mnogih Srba sa KiM, ne samo kolega akademaca, koja bi bila moguće i veća da imaju jasniji stav o južnoj srpskoj pokrajini. Vučićevi politički neistomišljenici među srpskim političarima na KiM veruju da su prioriteti promena sistema i razvoj svesti o smenjivosti i promenjivosti vlasti u Srbiji.

Autorka je novinarka lista Danas

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.