OLIVERA GORDICH APOTEKARSKA USTANOVA BEOGRAD BEOGRAD 03.12.2007. foto ZZeljko Jovanovich foto Željko Jovanović

U 32 evropske zemlje radi 160.000 farmaceuta koji pružaju 38 usluga van snabdevanja lekovima. Dakle, evropske države prepoznaju apoteke kao vrlo važan deo primarne zdravstvene zaštite, a dokaz tome je i broj usluga za koje su plaćene.

Usluge su, pre svega, prevencija i promocija zdravlja (vakcinacija, odvikavanje od pušenja, upravljanje telesnom masom, vraćanje lekova sa isteklim rokom, izdavanje lekova (hitno izdavanje recepturnih lekova bez recepta: adrenalin i salbutamol).

Tu su i ponovljeno izdavanje lekova za hronične bolesti, generička supstitucija, isporuka u kućnim uslovima, noćna smena, skrining – rano otkrivanje bolesti (rizik za pojavu šećerne bolesti, hiperlipidemije). Podrazumevaju se usluge upravljanja bolestima (hronične bolesti: šećerna bolest, astma, hronična opstruktivna bolest pluća, visok krvni pritisak, usluga za novouvedeni lek, primena inhalera), upravljanje individualnim slučajevima (pregled terapije, terapijska supstitucija).

Sve evropske zemlje imaju zakonsku regulativu koja definiše demografske i teritorijalne kriterijume. Vrlo se vodi računa da su apoteke ravnomerno raspoređene i fokusirane na dodatan kvalitet koji mogu da pruže pacijentima i zdravim sugrađanima. One ne moraju da se bore za goli opstanak zbog nelojalne konkurencije, kao u Srbiji. Komitet ministara Saveta Evrope je u martu 2020. godine istakao dokaze da širi opseg farmaceutskih usluga pokazuju pozitivne uticaje, kako na zdravlje pacijenata tako i na ekonomiju društva.

Većina ljudi u Srbiji nije upoznata sa pomenutim činjenicama, čak ni sa svojim pravima kao pacijenta. Pa da pođemo od prvog prava pacijenta: Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite: „U ostvarivanju zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije (finansijske, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj zaštiti).“

Kako to izgleda u praksi? Imamo situaciju da se npr. oko pijace na Novom Beogradu u prečniku od oko 50 metara nalazi 15 apoteka, a u mestima manje naseljenosti, pacijenti putuju nekoliko desetina kilometar da bi došli do apoteke.

Kako stojimo sa pravom na preventivne mere: „Pacijent ima pravo na odgovarajuće zdravstvene usluge radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja i ranog otkrivanja bolesti.“

Po nomenklaturi zdravstvenih usluga na primarnom nivou zdravstvene zaštite u Srbiji je definisano samo pet farmaceutskih usluga. Kad uporedimo taj broj sa brojem usluga za koje je zadužen i plaćen farmaceut u Evropskoj uniji, više je nego očigledno koliko neiskorišćenog potencijala društvo ima u farmaceutima.

Farmaceut je visoko edukovan i naučno obučen profesionalac koji je najdostupniji u sistemu zdravstvene zaštite. Odgovoran je i kompetentan za promociju zdravlja, prevenciju bolesti, obezbeđivanje efikasne i bezbedne terapije, prepoznavanje farmakoterapijskih problema i savetovanje pacijenata. I pored ogromnog potencijala u znanju farmaceuta, u zdravstvenom sistemu Srbije on nije iskorišćen u punom kapacitetu.

Jedino Srbija nema Zakon o apotekama te imamo liberalan, profitno orijentisan, način otvaranja apoteka. To za rezultat ima nepovoljnu situaciju za pacijente u smislu Zakona o pravima pacijenata.

Šta je rešenje? Ministarstvo zdravlja bi trebalo da što pre donese Zakon o apotekama (koji je već pripremljen i čeka na usvajanje), primeni najbolje prakse zemalja koje su ranije imale sličan, liberalan, model otvaranja apoteka bez teritorijalnog i demografskog kriterijuma. Mađarska je 2010. godine regulisala apotekarski sektor i uključila farmaceute u projekte javnog zdravlja. Od te godine do danas nije povećan broj apoteka, ali su one ravnomernije raspoređene, a kvalitet i broj usluga je značajno povećan.

* Autorka je dipl. farmaceutkinja, generalna sekretarka Saveza farmaceutskih udruženja Srbije

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.