Eksperiment uspeo, pacijent izdahnuo

Taj dokument o zabrani vode za piće i pripremanje hrane stoji kao omča oko vrata svim dosadašnjim gradskim čelnicima, a nije ih bilo malo.

Doduše smenjivali su se iz nekih drugih razloga, ali ova omča ih je žuljala redom sve. I bilo bi u redu sažaljevati ih zbog muke koja ih je zadesila, jer sve više Zrenjaninaca prestaje verovati da je problem žute arsenogene zrenjaninske vode uopšte rešiv, ali više nikome ih nije žao.

Posle toliko pokušaja i pronalaženja kojekakvih rešenja, raznih pilot postrojenja, vrhunac bahatosti gradske vlasti je eksperiment u kom se nalazimo od 2015. godine.

Ovaj eksperiment je udar na zdrav razum svakog Zrenjaninca koji kupuje flaširanu vodu godinama unazad, a da im gradska vlast ni jednog trenutka nije obezbedila cisterne sa zdravom pijaćom vodom, iako je JKP „Vodovod i kanalizacija“ u obavezi da to učini.

U poslednjih par meseci, umesto raskida ugovora sa fabrikom vode koja nije ni počela sa radom u predviđenom roku, a jedva je sastavila nekoliko meseci probnog rada zbog čestih kvarova, iz gradske kase uplaćen je ogroman novac kao pozajmica, jer tobože prečišćavanje vode mnogo košta, a investitor se baš trudi i samo što nije rešen problem.

Prema ugovoru, tako je bar trebalo biti, grad je bez ulaganja trebalo da plaća prečišćenu vodu, a ne eksperiment.

Gradonačelnik to „pozajmljivanje“ novca pravda istorijskim trenutkom u kom će Zrenjanin konačno rešiti svoj najveći problem. I tako Zrenjaninci plaćaju vodu duplo, flaširanu i eksperimentalnu.

Da stvar bude još gora, prethodnih meseci zbog nedovoljnog pritiska u mreži, mnogi građani često nisu uopšte imali vodu, pa je JKP „Vodovod i kanalizacija“ opet preuzelo snabdevanje grada vodom, onom žutom, a v. d. direktora i dalje tvrdi da je kvalitet vode koju pravi fabrika vode zadovoljavajuć.

Mnogi Zrenjaninci znaju da je upitan kvalitet te prečišćene vode, ali ne i direktor vodovoda ili ipak da?!

Najnovija informacija je da je loš đak (fabrika vode) dobio još jednu šansu – još mesec dana. Mesec dana da se obezbedi šta – novo obećanje? Da li je to realno? Jeste, jer je obećanje najjeftinije.

I takvih je obećanja bilo sa svih strana i to ne deset ili dvadeset puta, već je taj broj toliki da se više ne može izbrojati. Kako je rekao v. d. direktora JKP „Vodovod i kanalizacija“ Predrag Bodiroga: „Rokovi su i u ranijem periodu više puta probijani, da li će to biti još mesec-dva ili koliko je potrebno da se svi parametri dokažu, to je manje važno od toga da se taj projekat privede kraju i da znamo konačno da li ta fabrika može, a nadam se da može da snabdeva grad vodom koja ima određeni kvalitet, kapacitet i sve ostale parametre.“

Eksperiment se sveo na jednu veliku nadu. A da li je ok da glumimo da se nadamo jer niko normalan se više ne nada da će voda na ovaj način oživeti? Jasno je svima da je izdahnula.

Ako neko misli da smo se predali bez borbe tek onako, evo par redova:

Udruženje građana Građanski preokret još dok je nosilo naziv „Naš grad naša stvar“ organizovalo je niz tribina, panela, performansa, građanskih protesta i šetnji, potpisivanje peticije u kojoj je skupljeno 6.000 potpisa i predato tadašnjem predsedniku Republike Srbije Tomislavu Nikoliću i tadašnjem potpredsedniku vlade Aleksandru Vučiću. Odgovor je stigao samo od tadašnjeg predsednika sa obrazloženjem da nije njegova nadležnost da se bavi našim problemom. Mnogi članovi su nas napuštali uglavnom bežeći iz ovog grada, ako ne i države.  Ni tada nismo izgubili nadu, pokrenuli smo nove ljude i uz promenu imena udruženja započeli novi vid borbe. Podneli smo krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv gradonačelnika Čedomira Janjića, bivšeg pomoćnika gradonačelnika Ivana Devića, načelnice Gradske uprave Jasmine Malinić, bivšeg direktora JKP „Vodovod i kanalizacija“ Gorana Tajdića, aktuelnog vršioca dužnosti direktora JKP „Vodovod i kanalizacija“ Predraga Bodiroge i direktora i vlasnika preduzeća Synertech d.o.o. Nenada Obradovića. Svi oni su loši majstori koji i dalje čeprkaju po našem dvorištu i ubeđuju nas da će posao biti završen, ali dobre gazde bi kad tad ove kvazimajstore izbacile sa svog poseda i zvali neke stručne ljude koji bi pre svega morali da dokažu svoju stručnost, a ne da im verujemo na reč. Pitanje je samo šta bi dobri gazda uradio sa novcem koji je već dao nesposobnim majstorima koji su novac uzeli, a posao upropastili?