Fruška gora - između partijskog plena i ličnog bogaćenja 1Dragana Arsić Foto: Mihailo Bogdanović

U našoj “zaštićenoj” gori u mahnitim sečama stable užurbano postaju trupci, kao da je došao poslednji dan.

Nestaju bukove i hrastove šume, ptice i životinje beže, prave se široki šumski putevi za tešku mehanizaciju, potoci nestaju, zemljani putevi se pregrađuju, a ljudi ko ljudi, neki prolaze tiho, neki malo gunđaju, neki se prave da ne vide ništa, a neki se bune.

Naša Fruška gora je najstariji nacionalni park, jedinstveni biološki i geološki dragulj Panonske nizije. Dragulj izbrušen delovanjem vetra i vode pre stotine hiljada godine, kad je tektonskim čudom stvorena Đerdapska klisura, more iscurilo kroz nju, a ostao nam Dunav i jedan masivni morski greben.

Do pre par stotina godina šume Fruške gore su zauzimale oko 200.000 hektara, danas samo 26.000. Uticaj čoveka, industrije i pohlepne ekonomije su uradili svoje i danas je najveći izazov sačuvati preostalu prirodu, preostale šume, biodiverzitet i geološko nasleđe.

Prirodna baština Vojvodine je poslednju deceniju izložena eskalirajućoj eksploataciji što je sa jedne strane rezultat pogrešne strategije upravljanja zaštićenim područjima prirode, a sa druge strane je posledica nesavesnog gazdovanja šumama od strane javnih preduzeća koje je država ovlastila da budu savesne gazde.

Jasno je da imamo  apsurdnu situaciju jer je država putem Zakonu o zaštiti prirode  i Zakonu o nacionalnim parkovima definisala područja prirodnih vrednosti pod zaštitiom, a sa druge strane je omogućila komercijalnu eksploataciju tih istih područja po Zakonu o šumama.

U ovom procepu jako dobro su se snašli svi upravljači  zaštićenih područja prirode u Srbiji, pa tako i Javno preduzeće Nacionalni park Fruške gore, u svoju korist, a na štetu javnog dobra.

U poslednje dve decenija u upravi JP NPFG izmenjale su se sve stranke pobednice političkih izbora i svakoj od njih je Fruška gora bila partijski plen i mesto udomljavanja svog kadra.

U protoku vremena od dvadeset godina i ako su se generalni direktori menjali, ostajala je jedna konstanta u šumarskom kadru koja je ležerno i lagodno sticala svoje privatne profite od bespravne seče šuma.

Postoji termin “nadmera” koji se odnosi na količinu posečenog drveta koja se dozvoljava preko planske količine, a ljudi iz šumarskog esnafa kažu da je nadmera socijalna kategorija jer su u šumarstvu male plate.

Ima možda nekog smisla u tom socijalnom kontekstu, ali kad ta nadmera prevaziđe meru poštenja i odgovornosti upravljača i postane izvor i mera korpucije i kriminala, onda je to crveni alaram za inspekcijske organe. Tu sad dolazimo do jednog od glavnih problema, a tiče se rada šumarsko-lovne inspekcije.

Iskustvo “Pokreta Odbranimo šume Frške gore”, čiji rad je podržan kroz inicijativu „Građani imaju moć“ koji sprovodi Crta u saradnji sa USAID, govori o tome da ova inspekcija ne radi savesno i nezavisno. Štaviše ona je vrlo često direktni ili indirektni saučesnik u izvršavanju ilegalnih šumarskih aktivnosti.

Tokom dve i po godine našeg aktivističkog rada podneli smo oko 25 inspekcijskih prijava koje su sve bile osnovane. Da smo imali resusrse moglo ih je biti i 250, što govori o tome kolike su razmere nesavesnog gazdovanja šumama Fruške gore.

Da li je samo nekontrolisana “nadmera” razlog tome? Ne, nije! Postoji još nekoliko uzroka za ovako katasrofalno upravljanja šumama Fruške gore.

Prvi je legalizovanje komercijalne seče šuma preko Osnova gazdovanja šumama koje su urađene 2016. godine. One su urađene i nestručno i nesavesno, ali sa jasnim ciljem da se šume zaštićenog područja prirode stave u funkciju drvne industrije i domaće i inostrane koje su gladne drvne sirovine.

Dakle, imamo na delu svesnu nameru političkih donosilaca odluka u Upravi za šume kojom je proizvodna funkcija šuma Fruške gore postala prioiretna na uštrb ekološke i sociološke.

Drugi uzrok je vraćanje 6.000 hektara šuma Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Eparhiji sremskoj u postupku restitucije. Ona je počela da gazduje samostalno svojim šumama 2016. godine i to davanjem šuma u zakup privatnim firmama za oko 180.000 evra godišnje.

Ovaj, u suštini koncesionarski način gazdovanja šumama je najgori mogući model, jer je i praksa u regionu je pokazala da u ovakvom modelu gazdovanja sopstvenik šuma nema kontrolu nad sečama.

Da bi situacija bila još teža, imamo i treći uzrok, a to su visoko koruptivne radnje u organizaciji i pod patronatom najviših državnih službenika iz Uprave za šume.

Pokret “Odbranimo šume Fruške” je 13. maja ove godine podneo krivičnu prijavu protiv visokog državnog službenika, šefa odseka za planiranje i održivo šumarstvo Radivoja Kaurina.

On je osnovao privatnu firmu za šumarsku delatnost koja zajedno sa još tri firme pod njegovom kontrolom, sa nekoliko osoba među kojima je zaposleni čuvar prirode u JP NPFG, organizuje i prihoduje od seče fruškogorskih šuma.

Krivična prijava je zaprimljena u Odeljenju za suzbijanje korupcije u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu.

Da li je država rešena da odmota klupko direktne odgovornosti za destrukciju Fruške gore, svojih državnih službi i službenika među kojima bitnu ulogu ima i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, videćemo uskoro.

Autorka je osnivačica pokreta “Odbranimo šume Fruške” 

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Fruška gora – između partijskog plena i ličnog bogaćenja”

  1. Као привредник сам био сведок прекомерне сече и непошумљавања и коруптивних радњи са купцем Лесопласт из Бугарске, али партијско руководство је било заштићено од стране својих патијских другова

  2. Sramota uništavati ono sto nas okružuje radi licne koristi cuvajmo svoja blaga jer oni cuvaju nas

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.