Inicijativa „tri mora“: Nova arhitektura Evrope

Dubrovnik se 28. i 29. aprila 2026. godine pozicionira kao jedno od ključnih mesta savremenih evropskih privrednih i infrastrukturnih susreta kroz „Inicijativu Tri mora“. Ono što je nekada bila geopolitička vizija poljskog maršala, pod snažnim američkim patronatom prerasta u novu ekonomsku i bezbednosnu realnost kontinenta.

Evropa se ne transformiše linearno, već kroz slojevito preklapanje istorijskih i novih infrastrukturnih logika. U tom preplitanju redefinišu se energetski, bezbednosni i tehnološki tokovi, dok 2026. godina postaje prelomna tačka u kojoj planovi prelaze u dugoročne ugovorne obaveze.

Istorijski koren: Pilsudskijevo Međumorje

Ideja „Tri mora“ moderna je reinkarnacija koncepta Međumorja (Miedzymorze), koji je nakon Prvog svetskog rata lansirao poljski maršal Jozef Pilsudski. Suština vizije bila je stvaranje strateške „brane“ protiv imperijalnih pretenzija Istoka i Zapada da bi se obezbedila politička i bezbednosna autonomija Srednje i Istočne Evrope.

Danas se ta ideja materijalizuje u infrastrukturnu i investicionu mrežu 13 država članica „Inicijative Tri mora“, koja nastoji da predupredi širenje vanevropskih uticaja i osnaži regionalni suverenitet od Baltika preko Jadrana do Crnog mora.

Od Dubrovnika do Vašingtona: 2016-2017

Vizija je ponovo aktivirana 2016. u Dubrovniku, na inicijativu hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović i poljskog predsednika Andžeja Dude, koju je Evropska unija primila sa određenim podsmehom. Međutim, već naredne godine u Varšavu je na sastanak „Inicijative Tri mora“ došao Donald Trump, dajući tako projektu snažan politički i investicioni impuls. Podrška Vašingtona uslovljena je jasnim ugovorima: kupovinom američkog tečnog gasa (LNG) i modernizacijom odbrane kroz kupovinu američkog naoružanja u zamenu za američku geopolitičku zaštitu ovog novog koridora.

Sabotaža Severnog toka i erozija horizontalne osovine

Evropska arhitektura decenijama je počivala na međuzavisnosti i razvoju snažne infrastrukture Istoka i Zapada. Međutim, uvođenje opsežnih sankcija Rusiji i sabotaža gasovoda Severni tok (Nord Stream) predstavljaju, po svemu sudeći, tačku bez povratka.

Ono što je bila američka strateška ideja o odvajanju Nemačke od ruskih energenata i sirovina, materijalizovalo se postepenim gašenjem horizontalne infrastrukture Istok-Zapad. Tim činom je, čini se, stari model saradnje trajno ugašen. Posledice su direktne i vidljive: investicioni tokovi, cene energije i energenata, lanci snabdevanja…

Nasuprot ovoj narušenoj osi razvija se vertikalna infrastruktura Sever-Jug. Inicijativa „Tri mora“ postaje mehanizam integracije prostora koji ne funkcioniše kao politički blok; ne čine ga samo cevovodi, već i logistička mreža poput koridora Via Carpathia. Ovaj saobraćajni krvotok menja mapu kretanja ne samo energenata, već i sveukupne robe, pretvarajući Srednju i Istočnu Evropu u samodovoljan entitet. Srbija, iako nije članica ove inicijative, svojom energetskom i transportnom infrastrukturom neposredno je vezana za tokove koje ovaj okvir oblikuje.

Tehnološka dimenzija i globalno nadmetanje

Uporedo sa energetikom, u Dubrovniku se definiše i tehnološko nadmetanje. Dok kineski akteri zadržavaju prisustvo u digitalnoj infrastrukturi pojedinih zemalja, Huawei sa 5G, npr., zapadne i japanske kompanije ubrzano instaliraju digitalni 5G štit. Cilj je jasan: obezbediti koridore za transport američke teške vojne tehnike i podataka kroz sistem koji je tehnološki neprobojan za konkurente sa Istoka.

Mađarski gambit: Nuklearni balans i energetska kontrola

Mađarska u Dubrovnik 2026. dolazi kao jedan od ključnih energetskih aktera Srednje Evrope i Balkana. Zakupom kapaciteta LNG na terminalu na Krku i udelom u kompaniji INA (MOL drži 49,08%, hrvatska država 44,84%, ostalo mali akcionari), Mađarska teži kontroli nad naftnom infrastrukturom, uključujući i upravljački uticaj nad JANAF-om. Cilj je zatvaranje kruga od luke Omišalj do rafinerija u regionu. Zakup na terminalu Krk nije samo ulazak na LNG tržište, već i prelazak na fleksibilniji model u kojem gas postaje globalna trgovinska roba i potencijalno pruža mogućnost trgovine ruskim LNG.

Njen pragmatizam je hirurški precizan: dok ruski Rosatom privodi kraju radove na nuklearki Paks 2, Budimpešta na drugoj strani potpisuje ugovore i sa američkim gigantima (Holtec, GE Hitachi) za izgradnju 10 modularnih nuklearnih reaktora (SMR).

Sudbina NIS-a pod američkim ultimatumom

Dubrovnik će verovatno biti i pozornica za finalizaciju statusa NIS-a. Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) postavila je jasan ultimatum: Srbija mora rešiti pitanje ruskog većinskog vlasništva do proleća 2026. godine ili će se suočiti sa tehnološkim i finansijskim sankcijama. U takvoj konstelaciji, mađarski MOL se pojavljuje kao potencijalni „zapadni ključ“ – akter koji bi mogao da obezbedi kontinuitet energetskog sistema regiona, povezujući rafinerije u Pančevu, Sisku i Rijeci u jedinstven infrastrukturni okvir.

Dolazak JD Vensa: Pomeranje centra moći

Najavljeno učešće potpredsednika SAD, JD Vensa (JD Vance) na forumu u Dubrovniku, predstavlja čin finalne konsolidacije ovog koridora. Dok Berlin sa zebnjom posmatra razvoj događaja, suočava se sa sopstvenom deindustrijalizacijom. Nemačka hemijska (poput giganata BASF) i automobilska industrija (Volkswagen), koje ne mogu opstati bez polimera i jeftinih energenata, ubrzano sele ili su već preselile svoje pogone u Teksas.

Nemačka se okreće militarizaciji ekonomije, ali gubi ulogu robnog i energetskog čvorišta. Region „Tri mora“ prestaje da bude „ekonomska periferija“ i postaje primarna zona strateškog interesa Vašingtona, pomerajući težište unutar EU ka istoku, što predstavlja tihi trijumf surovog pragmatizma.

Nova arhitektura Evrope

Inicijativa „Tri mora“ iz politike vizije evoluira u instrument infrastrukturne transformacije Evrope. Dakle, Dubrovnik 2026. godine nije samo privredni forum već mesto gde se overava nova arhitektura kontinenta. Geopolitika više nema luksuz čekanja – potpisuju se ugovori koji će važiti decenijama. Evropa ulazi u fazu u kojoj se stabilnost određuje kontrolom protoka energije, digitalnih podataka i logistike. Na toj novoj mapi, vertikala Sever-Jug koja spaja Baltik, Jadran i Crno more ulazi u fazu u kojoj se stabilnost sve manje određuje granicama, a sve više kontrolom tokova energije, tehnologije i logistike.

Autor je ambasador u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.