Foto: Zoran Mišić/DanasU uslovima kada godinama institucije u Srbiji ne funkcionišu na Ustavom i zakonima predviđan način, u toku protesta i studentskih blokada, a povodom zahteva za objavljivanjem svih dokaza i procesuiranja odgovornih za pad nadstrešnice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, ohrabruje da se u odbranu struke imenom i prezimenom oglasilo više stotina sudija i tužilaca.
Došlo je vreme da pozovemo i druge kolege, kao i sve zaposlene u pravosuđu, da nam se pridruže, da zajedno stanemo u odbranu struke, ustavnosti i zakonitosti, a od najviših pravosudnih organa tražimo da se nedvosmisleno izjasne o studentskim, građanskim i protestima zaposlenih, i još važnije, o odnosu ove vlasti prema pravosuđu i njegovom mestu u društvu.
Posle pojedinačnih izjava podrške studentima i njihovim zahtevima u decembra 2024. godine, prvi put se o tome kao grupa 23. januara 2025. izjasnilo 27 sudija Višeg suda u Beogradu. To je učinilo i 22 sudija Apelacionog suda u Beogradu i 61 zaposleni. Uz Prvi osnovni sud i sudije iz drugih gradova Srbije bilo ih je preko 150. Izjavili su da podržavaju studente u njihovim opravdanim zahtevima za funkcionisanjem pravne države, poštovanjem zakona, jednakosti zakona prema svima i svih pred zakonom, što je i suština društvene uloge sudije.
Nakon izjave predsednika Republike da će „svi tužioci koji ne štite zakon i poredak biti zamenjeni“, izdato je prvo saopštenje grupe „Odbrana struke“ koje je potpisalo 621 sudija i tužilac. Preko 200 sudija/tužilaca je potpisalo podršku zaposlenima kojima je zaprećeno da će izgubiti dnevnice zbog štrajka. Nakon što je predsednik rekao da će lično podneti krivičnu prijavu protiv tužiteljke koja je zakonito preduzimala radnje u predistražnom postupku, saopštenje je potpisalo 317 pravosudnih funkcionera. Ukupno je preko 700 sudija i tužilaca reagovalo, što ima veliki značaj za pravosuđe.
Ističemo da „nakon nebrojenih klevetanja i targetiranja malobrojnih sudija i tužilaca koji nisu pristali da ćutke posmatraju devastaciju pravosuđa, predsednik Republike je ovaj put otišao i korak dalje obzananjujući da će u skladu sa sopstvenom procenom, sada i neskriveno, kadrovski uticati na sastav tužilačkih organa.“ Smatramo da je poslednji trenutak da sudije i tužioci dignu svoj glas i suprotstave se ovakvom i sličnom delovanju.
Međutim, onaj kome su prevashodno upućena ova obraćanja, iako je nenadležan za ovu oblast, nastavlja sa praksom nedozvoljenog uticaja na rad pravosuđa. Govoreći o najvećem protestnom skupu u istoriji Srbije 15. marta u Beogradu, predsednik Republike daje neutemeljene izjave i relativizuje prijavljenu upotrebu nedozvoljenih zvučnih sredstava i prisustvo zabranjenih parapolicijskih i kriminalnih struktura na prostoru skupa. On od početka negira ove činjenice, zastrašuje građane, a na osnovu kampanje provladinih medija zahteva primenu represivnih mera.
Korekciju svog postupanja predsednik Republike nije učinio ni 12. aprila na skupu „Za odbranu Srbije“. U svom govoru, on je izneo zahteve, koje je i sam nazvao čudnim: „zahtevamo od nadležnih organa i institucija RS, a pre svega od nadležnih tužilaštava – jer, naravno, videli ste ko kontroliše najveći deo tih organa, nije Vučić, a nije ni Republika Srbija – da u okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti pokrenu postupke kako bi se uspostavio red i mir u državi, da se uspostavi puno poštovanje Ustava i zakona, bezbednost Srbije i građana i da se institucije koje su otete vrate građanima kao nosiocima narodne suverenosti, uključujući i javni servis koji je jedan od ključnih učesnika u obojenoj revoluciji.“
Povodom ovog zahteva i neargumentovanih optužbi prema građanima i javnom tužilaštvu, postavlja se pitanje, ko je u proteklih 13 godina oteo tu suverenost institucijama Republike Srbije i kršio Ustav i zakon, više od samog predsednika Republike? Zatim, kako se to razdvajaju Srbija i građani, kada se zna da su prema odredbama Ustava (čl. 2) upravo građani ti od kojih potiče suverenost. Ko ih je, na koji način i zašto sprečavao da oni tu svoju ulogu ostvaruju? Predsednik nastavlja da iznosi svoje subjektivne ocene npr. da su u vandalski napadi na mirne građane bili najopasniji 21. marta u Nišu, a ne, na primer, pomenuti u Beogradu i u drugim gradovima prilikom akcija „Zastani Srbijo“. Tako se protivzakonito daju javi nalozi za optuženja koja najsvesrdnije sprovodi glavni javni tužilac VJT u Beogradu.
Zbog svega iznetog, zahtevamo da se povodom studentskih zahteva koji se odnose na pravosuđe, a imajući u vidu i naša saopštenja i ocene, zahteve Skupštine Advokatske komore Srbije, analize i predloge različitih strukovnih i nevladinih organizacija, do kraja ovog meseca zakažu sednice najviših organa pravosuđa – Vrhovnog suda, Vrhovnog javnog tužilaštva, Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, i u prvoj polovini maja donesu odgovarajuće odluke.
Grupa sudija i javnih tužilaca „Odbrana struke“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
