Između SNS-a i proevropske opozicije nema razlike

Od samog početka formiranje skupštinske radne grupe za sprovođenje preporuka ODIHR-a, postupak reforme zakona vođen je na pogrešnim temeljima. Formiranje skupštinske radne grupe od strane vladajuće proevropske većine oko SNS-a i predstavnika proevropske opozicije, uz otvorenu saradnju sa stranim interesima kroz tzv. „civilni sektor“ dovelo je do toga da ključne odluke u vezi sa izbornim sistemom više ne donose predstavnici naroda, već posredno oni koji u Srbiji vide prostor za geopolitičko prekrajanje.

Posebno zabrinjava sprovođenje četvrte preporuke ODIHR-a, koja nalaže da se revizija Jedinstvenog biračkog spiska vrši uz učešće „civilnog sektora“, što uključuje i nevladine organizacije. Ovo se predstavlja kao korak ka većoj transparentnosti izbornog procesa, ali u realnosti otvara vrata da osnovni alat demokratskog procesa – birački spisak – bude pod nadzorom organizacija koje nemaju ni institucionalni ni demokratski legitimitet za takva ovlašćenja, a čiji je rad često finansiran i usmeravan iz inostranstva.

Posebno zabrinjava činjenica da izglasani predstavnici naroda u Narodnoj skupštini insistiraju na aktivnom učešću pripadnika NVO u reviziji biračkog spiska, čime bi pružili pristup bez presedana pojedincima koji nemaju izborni ni profesionalni legitimitet za obavljanje takvog ovlašćenja. Predstavnici tzv. civilnog sektora mogu biti pasivni posmatrači ovog postupka u okviru zakonskih ograničenja, ali nikako ne mogu biti aktivni učesnici u reviziji Jedinstvenog biračkog spiska. U Srbiji se pripadnicima NVO daje neograničen pristup izbornim spiskovima, što je isključivo unutrašnje pitanje kojim mogu da se bave izabrani predstavnici naroda.

Suverena država ne može i ne sme dozvoliti da neizabrani pojedinci, skloni jednoj političkoj agendi, upravljaju podacima koji određuju ko ima pravo glasa. Posebno ne ako te iste strukture deluju sinhronizovano sa strankama koje već decenijama guraju Srbiju ka Evropskoj uniji po svaku cenu – makar se ta cena merila u komadima našeg Ustava, prava, ili nacionalnog dostojanstva.

U tom kontekstu, treba izneti sledeću neprijatnu činjenicu: između SNS-a i takozvane proevropske opozicije ne postoji suštinska razlika. NJihovi sukobi su uglavnom pitanje tempa i stilistike, a ne cilja. A cilj je isti – nastavak integracija u EU, čak i kada to znači predaju nacionalnih poluga odlučivanja. U ovom slučaju, čak i kada to znači ustupanje biračkog spiska onima koji su unapred ideološki profilisani, i koji se ne libe da tuđe interese predstave kao univerzalnu vrednost.

Mora se jasno istaći da se Pokret MI SNAGA NARODA ne protivi reviziji biračkog spiska. Naprotiv, zalažemo se za reviziju koja je objektivna, institucionalna i sprovedena pod okriljem Republičke izborne komisije. Podržavamo video nadzor na biračkim mestima, bolju kontrolu, transparentnost i pooštravanje kazni za izborne neregularnosti. Ali nikada nećemo pristati na to da reviziju vrše predstavnici organizacija koje nisu prošle sud građana, a koje deluju kao izvršna ruka stranih interesa u Srbiji.

Kada političke elite počnu da se takmiče u tome ko će brže, bolje i bez otpora predati nacionalne mehanizme odlučivanja, obaveza nas koji predstavljamo drugačiju Srbiju postaje još veća. Ovo nije tehničko, već duboko političko i moralno pitanje. Suverenitet se ne meri samo zastavom i himnom, već sposobnošću države da sama uređuje svoje izbore. A MI, za razliku od ostalih, nismo spremni da to predamo, ni pedalj više suvereniteta Republike Srbije.

Autor je advokat i zamenik člana u stalnom sastavu Republičke izborne komisije u ime Pokreta MI SNAGA NARODA

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.