Jad Vašem: Autorski tekst Vuka Draškovića

Jad Vašem je izgrađen 1953, u Jerusalimu, na bregu Har Hazikaron, na Brdu pamćenja. Posetioci ceo sat, a i duže, prolaze kroz izložbene paviljone koji svedoče o decenijama i vekovima mržnje prema Jevrejima i zločinima nad tim narodom rasejanom dvadeset vekova po hrišćanskim državama i narodima.

Proterani su iz Španije i Engleske. U Mađarskoj su optuživani da kolju hrišćansku decu i u njihovoj krvi mese hleb za jevrejsku pashu. U carskoj Rusiji, u Kišinjevu, izvršen je pogrom nad njima. „Crne grupe“ Simona Vasiljeviča Petljure ritualno su klale Jevreje, a Sergej Nilus je, početkom prošlog veka, objavio morbidni falsifikat pod naslovom „Protokoli sionskih mudraca“. Francuski kapetan Alfred Drajfus lažno je optužen za špijunažu samo zbog toga što je bio Jevrejin. Čuveni socijalista i anarhista Pjer Žozef Prudon je pisao: „Uništimo sinagoge i ne dajmo nijedan posao Jevrejima. Jevreji su ubice Boga, neprijatelji čovečanstva. Oni moraju biti deportovani u Aziju ili istrebljeni…“

Holokaust, Hitlerovu lomaču za Jevreje, pripremio je hrišćanski svet. U Jad Vašemu to nije sakriveno i zbog toga što su autori tog memorijalnog centra strepeli od recidiva antisemitskog karcinoma.

Skorašnji upad terorista Hamasa iz Gaze u Izrael i pokolj dece, devojaka, mladića, starica i staraca, morbidni pir fanatika čiji je program istrebljenje Jevreja i nestanak države Izrael, u većini čovečanstva rasplamsao je antijevrejske, a ne antihamasovske, antiterorističke strasti. Zašto? Zašto?

Zato što je žrtva, što je država Izrael, pokrenula ratnu mašineriju protiv terorista u Gazi, pri čemu ginu i hiljade palestinskih civila, među kojima je mnogo i dece. Snimci i jauci tih unesrećenih i nevinih ljudi zaista su potresni, ali svet neće da kaže da je Hamas njihov ubica. Rakete koje Hamas ispaljuje na Izrael lansiraju se iz obdaništa, iz škola, iz bolnica, iz tunela ispod bolnica i stambenih naselja. Izraelska vojska, uporno, poziva palestinske civile da se povuku, ali teroristi Hamasa to ne dopuštaju. Nesrećnu palestinsku decu, žene, bolesnike, lekare, koriste kao zaklon. Mrtvi civili njihovo su glavno oružje. Izraelski vojnici se svetu predstavljaju kao zveri.

Teroristi Hamasa trijumfuju. Što je više ubijenih palestinskih nesrećnika, Hamasovih talaca, to je antisemitska oluja u svetu snažnija, a teroristi, volšebno, postaju „pokret otpora“, „žrtve agresije“, „borci za slobodu“. Dobitnici Nobelove nagrade za književnost, Harold Pinter i Peter Handke, liju suze nad nevinim žrtvama jevrejskog nacizma! Čak je na zgradi jednog američkog univerziteta osvanula parola: „Jevreji su izmet.“ Odštampan je i letak: „Ako u kampusu vidite Jevreje, pratite ih do kuće i prerežite im vrat!“

U Londonu i širom Britanije, desetine hiljada ljudi demonstriraju protiv Izraela. Antisemitski grafiti su u Parizu i skoro svim francuskim gradovima. U Lionu su osvanuli i kukasti krstovi, a jedna mlada Jevrejka probodena je nožem. I u Kaliforniji su propalestinski demonstranti ubili jednog Jevrejina. U Rusiji, u Dagestanu, rulja je jurnula ka avionu koji je sleteo iz Tel Aviva…

Teroristi Hamasa i Hezbolaha, Iran, milioni Arapa, uz sadejstvo povampirenog antisemitizma među hrišćanima, za nestanak su države Izrael. Priziva se novi Holokaust. Ovoga puta u ime načela međunarodnog prava da se u ratu deca i civili ne smeju ubijati, a Jevreji taj zločin nad zločinima čine u Gazi.

Posle Hitlerovog holokausta i kapitulacije nacizma važili su nešto drukčiji principi međunarodnog prava. Za sve zločine u Drugom svetskom ratu osuđeni su izazivači rata, agresori. Stotine hiljada nemačke dece i nedužnih civila poubijale su savezničke bombe. I za Hirošimu i Nagasaki okrivljen je japanski agresor.

Po tim načelima, Hamas je kriv za sve mrtve i za sve ruševine u Gazi. I ni za jednu ratnu žrtvu, od proglašenja države Izrael 1948, ne može biti kriv Izrael, jer ta država nije započela nijednu agresiju. Branili su se i 1948, i 1967, i 1973. I sada su napadnuti.

I sada će se Izrael odbraniti i pobediti. A Jad Vašem će biti proširen. Narod, koji je svetu do sada dao više od stotinu nobelovaca, na jerusalimskom brdu Har Hazikaron, Brdu pamćenja, nastaviće da pamti, dopisuje i optužuje za današnje grehe i zločine nad njim.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.