Foto: Privatna arhivaNedavno sam preko svoje Fejsbuk stranice zamolila svoje prijatelje i poznanike da se odreknu simbolične sume novca kako bi se jednom pametnom, ali nažalost, slepom dečaku pomogne kako bi došao do laptopa sa svetlećom tastaturom i opcijom koja podržava govorni program koji bi mu besplatno ugradio Savez slepih Srbije.
Dečak pohađa 5. razred Osnovne škole“Branko Radičević“ iz Aleksandrova, Opština Nova Crnja.
Naravno, prijatelji su se odmah javili tražeći br. tekućeg računa Ognjenove bake koja se sama stara o njemu, kako bi dali svoj doprinos ovoj humanoj akciji.
U međuvremenu, pozvala sam „Gigatron“ kako bih se raspitala da li imaju takav laptop i koliko košta. Javio mi se gospodin Veljko Stanić i zamolio da sve što želim napišem mejlom firmi „Gigatron“. Uradila sam to sledećeg dana. Odmah sam dobila odgovor da ću uskoro dobiti željene informacije.
Ali, ubrzo me g. Veljko pozvao i rekao da se sa svojim saradnicima i rukovodstvom firme konsultovao te da su odlučili da malom Ognjenu doniraju takav laptop.
Od pozitivnog šoka jedva sam izgovorila „hvala Vam“…
Prva lepa besana noć prošla je u zamišljanju radosti jednog dečaka koji zaslužuje da bude jednako vredan poštovanja i svih prava kao i njegovi drugari. Moći će mnogo lakše da napreduje u školi i imaće više samopouzdanja. Moj „Mali Princ“, kako ga zovem, sa suncem u kosici…
Mučilo me je od septembra od kako je i moj učenik, ovo pitanje, kako pomoći više?!
Sedmog novembra menadžer Gigatrona me je pozvao da mi saopšti da će uskoro stići u Aleksandrovo sa laptopom. Pozvala sam baku da dođu kod mene jer dugo željeni laptop stiže i nije više samo san. Laptop je uručen, ali taj trenutak kada ga je Ogi još u kesi dodirivao, grlio, nije imao cenu. Pitao je – smem li da ga otpakujem – na šta je ljubazni menadžer Gigatrona odgovorio – to je sada samo tvoj laptop.
Za malog Ognjena koji srcem posmatra svet bio je to najlepši san od kako ide u školu. Sve se odigralo u roku od osam dana.
Zato želim u lično ime i u ime dečaka i njegove bake da se zavalim svim zaposlenima, rukovodstvu firme „Gigatron“, a posebno gospodinu Veljku Staniću, iako ni u naznakama nisu želeli da ovo učine zbog marketinga već što očigledno postoje ljudi koji su sagledali suštinu.
Žalosno je saznanje da je postalo neobično kad pomažemo jedni drugima jer već dugo smo podeljeni kao društvo i odavno je iščezla potreba da je najlepši osećaj kad nekom pomogneš i kad ti zbog toga bude toliko lepo da prosto ne znaš gde da utrošiš tu količinu sreće!
Zato „Gigatron“ sa sedištem u Beogradu zaslužuje da ode u vest, da javnost zna da još uvek postoji ljubav i spremnost da se pruži pomoć; da je nečije malo, nekom jako veliko.
Jedno veliko bravo i hvala! I kao što napisa Egziperi – srcem se najbolje vidi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
