Foto FoNet Ognjen StevanovićNeke stvari iz relativno bliske prošlosti ne mogu da objasnim osim osećanjem čoveka koji je upravo shvatio da je ugazio u pseći izmet na nekom od beogradskih trotoara. Čuvaj se, dragi čitaoče, ove opasnosti koja je vrlo realna i van ovog teksta.
No, vratimo se bliskoj prošlosti kada je nekadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke prelepljivao tablu sa nazivom Bulevar Zorana Đinđića nalepnicom Bulevar Ratka Mladića. Osećaj koji sam spomenuo u prvoj rečenici nije iz tog vremena, jer smo mi već znali na šta su spremni i ko i kakvi su radikali.
Prelepiti ime ubijenog premijera, reformatora, demokrate, filozofa i humaniste imenom ratnog zločinca, čoveka koji je odgovoran za ubistvo preko 8000 bespomoćnih zarobljenika, potpuno je radikalski čin, u skladu sa ideologijom i vrednostima kojih se drže. Jedna od fašističkih pritoka istorije zločina (zla) ljudskog roda.
Mogli smo to ignorisati do trenutka kada je politika Evropske unije, koju joj je nametnula Angela Merkel u ime nekakve izmišljene stabilokratije, oberučke prihvatila i dugo pomagala neprikosnovenost AV u Evropi i kod kuće.
Poverovati u reformatorsku retoriku bivšeg ratnog huškača koji prelepljuje tablu nemačkog doktora filozofije imenom ratnog zločinca ili je neverovatno političko i ljudsko slepilo ili su razlog sebični interesi nemačkih korporacija i političkih agendi vezanih za Kosovo.
I jedan i drugi razlog izazivali su kod mene gnev i osećanje čoveka koji je upravo ugazio u pseći izmet.
Setio sam se tog događaja i tog osećanja ovih dana kada smo obeležavali mnoge datume: godinu i po od pada nadstrešnice, tri godine od ubistava u „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju, Dan pobede nad fašizmom i Dan Evropske unije u zemlji narastajućeg fašizma, gde su glavni akteri samu reč ispraznili od sadržaja, pa se ona sada koristi kao neka univerzalna uvreda, kao neka vrsta psovke kojom se čašćava neko ko ti se ne sviđa.
Vratimo se prelepljivanju table sa imenom dr Zorana Đinđića, nefalsifikovanog filozofa, humaniste i političara, čije je ime prelepio čovek nepodnošljive lakoće sveznanja. I nastavio je tako sa prelepljivanjem svega čega se dotakao.
Prelepio je skupštinu, pretvarajući je u konferencijsku salu SNS. Preko naziva Policija prelepio je nalepnicu sa nazivom Partijska policija. Isto je učinio i sa pravosudnim sistemom, pretvarajući ga u „kadija te tuži, kadija ti sudi“ sistem.
Proces prelepljivanja se, naravno, poslednjih godinu dana ubrzava jer društvo, podstaknuto studentskim protestima i političkim angažovanjem, pokazuje znake imunološkog oporavka.
Treba otrovni virus rasejati svuda: prelepiti ugledne sportiste, umetnike svetskog glasa, po mogućstvu preostale nezavisne medije, napraviti sopstvene festivale i prelepiti ih svojim upravnim odborima, proverenim poslušnicima i diletantima, prelepiti univerzitete krađom programa i prostora, osnivanjem nekakvih nebuloznih institucija u sadejstvu sa crkvom i svaku pobedu studenata, koji ponovo osvajaju svoje parlamente, prelepiti incidentima i nerešavanjem jednostavnih situacija.
Epidemija prelepljivanja neće mimoići ni stranku kojoj je neformalni šef. Videćemo to uskoro kad izgube vlast. Možda je i ta stranka već neko vreme fantomska, kao i druge koje se ad hok osnivaju.
Nema nikakvog iznenađenja u tome što plaćenici AV prelepljuju nalepnice „STUDENTI POBEĐUJU“ svojim. Samo ima tu jedno malo iznenađenje, na koje se nije računalo. Ja, ali i mnogi drugi, kad pročitaju „SRBIJA POBEĐUJE“, pomisle da studenti pobeđuju.
Takvi su zakoni ljudske percepcije i društvene imunologije.
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
