Naš Tito

Dan je mladosti stare zemlje.

Sreća mi živimo u boljoj.

Najveći sin našeg naroda je više od Tita.

On je i štafeta.

Ona stara se nosila kroz gradove – on u svaki toponim stiže.

Sam sebe prenosi.

Štafeta leti helikopterom, sama vozi kolima, šeta njivama.

Ostali su deo sleta – lako zamenjivi igrači – na stadionu JNA, ili bolje reći u Ljutice Bogdana jer slet je premešten i pre otkrivanja Nevoljinog bunkera.

Kriminal se prelio i u savez – tamo kradu pečate, međusobno se smenjuju – čista kaubojština.

Ali doći će Tito – da sedne ispod svoje slike i preseče stvar.

Nebitno gde – u Terzinoj kancelariji, na Terazijama ili u Pazovi. Rešiće srpski fudbal.

Baš kao i medije, investicije, bolesne, nezaposlene, univerzitet, baš sve.

Što bi rekli mladi – ide gas. Počeo je pregled dana.