Nelogičnosti i nedoumice oko Jovanjice

U svemu drugom su jednaki. Obe bande su koristile kriptovane telefone, istrage su završene, a tužilaštvo je podiglo optužnice. U, za nas, rekordnom roku.

Prva nelogičnost. Da li je opozicija ikada pohvalila Zagorku Dolovac za Jovanjcu? Nije, ili bar ja nisam pohvale registrovao.

Odbrana Koluvije osporava nivo PHC-a u njegovoj konoplji, odnosno osporava veštačenja. Njegovi advokati tvrde da se radi o industrijskoj konoplji. Mada ne baš običnoj, već najskupljoj na svetu jer ne osporavaju, niti mogu, enormne račune za struju na farmi.

Struja se inače ne koristi u proizvodnji industrijske konoplje koja se gaji na otvorenom. Ali svako ima pravo da se brani kako misli da treba. Kao što je to radio i Belivuk kada je tužiocu tvrdio da je kuću u kojoj je njegova banda ubijala konkurenciju birao sa Aleksandrom Vulinom. Mada, čak i da je to tačno, to ne bi moglo da promeni monstruozne činjenice iz njegove optužnice.

Druga nelogičnost. Tada niko iz vlasti nije tražio da Vulin ili bilo ko drugi ide na poligraf. Naprotiv, Belivukove tvrdnje su u provladinim medijima proglašene lažima. Što nije slučaj sa tvrdnjama Koluvije da ga je neko iz policije, inspektor Matić, nagovarao da za Jovanjicu okrivi Aleksandra Vučića. Čak je i Predsednik Srbije tim povodom najavio brojna saslušanja i poligrafe. Mada nije jasno kako sve to može da poništi ono što piše u optužnici.

Treća nelogičnost. Ako se Koluvija brani da je proizvodio industrijsku konoplju, a ne drogu, zašto bi, makar i lažno uvlačenje Andreja Vučića u priču o Jovanjici bilo kompromitujuće i kriminalno po predsednikovog brata. Šta je sporno proizvoditi industrijsku konoplju? Svakako nije nezakonito. A ako bi Koluvijine tvrdnje bili tačne, to bi samo značilo da je neko pokušao da kriminalizuje i Andreja Vučića, pored u međuvremenu optuženih. Ali to bi takođe značilo da se na Jovanjici proizvodila droga, a ne industrijska konoplja. Dakle, nelogično je zašto Koluvija ruši svoju odbranu koju je dao na početku suđenja.

Četvrta nelogičnost je što su policajci koji su otkrili Jovanjicu, umesto pohvala i nagrada, već dva puta bili na poligrafu. I da su ga po tvrdnji Direktora policije Rebića, svi oba puta prošli. Ispada da sada poligraf čeka još samo Nebojšu Stefanovića koga je Predsednik izričito pomenuo.

Peta nelogičnost je Predsednikova tvrdnja kako misli da „umešani u Jovanjicu“ stoje i iza njegovog prisluškivanja, valjda nezakonitog. Na prvi pogled logično je pretpostaviti da su „umešani u Jovanjicu“ oni koji su optuženi za ilegalnu proizvodnju četiri (ne jedne) tone droge ili njihovo obezbeđenje. Ali izgleda da se pod „umešani u Jovanjicu“ ne podrazumevaju oni kojima se sudi, već neki drugi. Pa čak i oni policajci koji su Jovanjicu otkrili. Ili možda neko iz tužilaštva koji je podigao optužnicu. A možda i neko iz sudstva koji je optužnicu potvrdio.

Šesta nelogičnost, ali i nedoumica je oko državnih službenika koji su bili zaduženi za obezbeđenje farme. Tu se u drugoj optužnici pominju pripadnici policije, BIA-e i vojske. Nelogično je da se iz vojske pominje pripadnik Vojnoobaveštajne službe (VOA), a ne iz VBA, Vojnobezbednosne agencije. Jer VOA ima nadležnosti u inostranstvu, a VBA u zemlji. A tom pripadniku VOA suditi će se u odsustvu, jer se nalazi u SAD. Kako sa tom zemljom imamo Ugovor o izručenju, po kome treba da im izručimo neke hakere, nelogično je da nema vesti kako smo tražili njegovo izručenje.

Jer je taj bivši vojni obaveštajac možda ključni čovek za otkrivanje najveće, poznate, farme marihuane u Evropi. Ali izgleda, ne našim organima.

Otuda je sada važnije kako je Jovanjica otkrivena, a ne šta je tamo rađeno.

Autor je novinar