Neprimereno plivanje za krst

To je i civilizacijska nota pravoslavlja. Već godinama se, širom Srbije, za Bogojavljenje pliva za Krst.

Nekada toga strogo nije bilo u medijima a u poslednje vreme to je takoreći prva vest.

Generalno, crkvene manifestacije imaju potpuno drugačiji karakter od medijskog.

Nekada su bile zabranjivane ali ipak održavane, a mnogi koji su tada izgovarali „Baksuz“ danas su u prvim redovima kako bi ih ovako „verne“ svi videli.

Bogojavljenje u Zemunu u smislu plivanja za Krst i njegovo vađenje iz Dunava imalo je pored verskog i obeležje lokalnog folklora.

Bila su trojica robustnih ribara koji su godinama plivali za Krst.

Jedan je bio ribar sa Čukovca koga su zvali Riflać koji je i bio višestruki pobednik. Prvo je bilo mazanje sa mašću ili uljem, sve uz kuvanu rakiju, a pobednik je nazdravljao sa kuvanim vinom, uz ovacije.

Tako je bilo i dugo godina posle rata.

Danas se to održava u celoj zemlji i ima masovni karakter, što je potpuno besmisleno.

Normalno je bilo da su nekada ribari koji su izlazili na vodu ponekad morali da zagaze u mrzlu vodu pa i da zaplivaju da odmrse mrežu od nekog panja i zato ih je bilo samo nekoliko u bogojavljenskom plivanju.

Danas to ima masovni karakter.

Svim učesnicima je ugroženo zdravlje, pogotovu maloletnicima, a naročito devojčicama.

Zdravstvene vlasti do sada nisu izrekle ni jednu jedinu reč umesto da takve manifestacije zabrane a ostali vernici i „vernici“ ako baš vole da se mrznu, nek se mrznu, a folklor neka i dalje živi.

Ovogodišnja litija za Bogojavljenje u Zemunu imala je nekoliko obeležja.

Prvo, činodejstvovao je patrijarh srpski gospodin Irinej sa pratnjom i svi zemunski sveštenici. Iza njih su uniformisana lica nosila transparent na kome je pisalo da je ovogodišnja litija „u spomen junacima sa Košara“, za njima su išla školska deca a onda ogromna kolona koja je urlala: „Marširala, marširala kralja Petra garda….“ Zaista neprimereno.

Organizatori niti su ispoštovali verski praznik i lokalna obeležja ove manifestacije koju je uveličao patrijarh srpski svojim prisustvom, niti su ispoštovali upravo patrijarha.

„Junacima sa Košara“ se odaje počast kod nekog Spomenika ili na nekoj akademiji a ne na lokalnoj litiji.

Kolona u kojoj je bilo mnogo učesnika sa četničkim simbolima, nikad nije čula za crkvenu pesmu „VO JORDANIJE“ koja je prigodna Krstovdanskim i Bogojavljenskim manifestacijama, takođe je lupila šamarčinu patrijarhu srpskom, a siguran sam da većina njih u koloni ne zna ni „Oče naš“.

Gospodo organizatori, kada ne znate šta je Crkva, ne petljajte se u to.