Nesvrstani za posmatranje

Ona zemlja koja je stvorila pokret, ne postoji 30 godina – njen dobar deo u NATO-u a neki u Evropskoj uniji – samo smo mi nesvrstani – svojom voljom i pameću.

Ne može nas čovek sasvim uvrstiti ni u rusku guberniju, ni u kinesku koloniju mada tome težimo bez zadrške.

Vraćamo se gde izgleda pripadamo – autoritarni lideri, nekad se to zvalo istočnjačke despotije, stalna nestabilnost, česti regionalni sukobi.

A bude i državnih udara.

Kod nas srećom zbog samita dva dana proglašena je pauza.

Nije lepo povraćati pred gostima, to ćemo kad odu.

A sindrom sa države prešao je na čoveka – podgreva se, zaliva i širi: budi nesvrstan, ne mešaj se, svi su isti, nemoj ni uz koga.

Zato nek nas ne čudi što se ne damo svrstati ni u slobodne, ni u razumne a toliko smo utučeni da će nas ispisati i iz prkosnih.

I za kraj, istine radi ni u nesvrstanima nismo, jer i tamo imamo status posmatrača – a realnije je da smo za posmatranje.