Osuđena sam, odbačena i udaljena – bez presude

Najpre mi je jesenas dekan Ekonomskog fakulteta preko medija izrekao javnu opomenu za plagijat – čineći skandalozan prekršaj, jer nije na glasanje na Nastavnom veću stavio mišljenje Etičke komisije o mom slučaju.

A mišljenje Komisije je bilo da nema osnova da se govori o plagijatu.

Da stvar bude još gora, kada sam konačno dobila pisanu odluku dekana, u njoj je stajalo da imam pravo da se na nju žalim Odboru za profesionalnu etiku, što sam odmah i učinila.

Sačekam predviđeni rok od 60 dana za odluku Odbora – ništa.

Tek posle 94 dana iz medija saznajem da je moja žalba odbačena, jer je trebalo da se žalim – na tu istu adresu, samo da žalbu drugačije naslovim!

Dakle, mediji me obaveštavaju da je moja žalba odbačena bez razmatranja, ni otvorena nije, bačena je u kantu za đubre.

Sad, ni to ne bi bio problem da je to urađeno odmah, par dana pošto sam žalbu predala, pa da je lepo dopunim.

Ali od tada prošlo 94 dana, rok da dopunim žalbu odavno je prošao.

A moja žalba bi, da je razmatrana, sigurno bila usvojena, jer je dekan flagrantno prekršio član 5, stav 10 Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, po kome je morao da na glasanje stavi mišljenje Etičke komisije Ekonomskog fakulteta.

A u tom mišljenju je pisalo da moj prevod nije plagijat.

Zašto je moja žalba odboru za profesionalnu etiku ovako završila? Jedino objašnjenje koje imam je to da je uvaženi profesor Vuk Radović, predsednik Odbora BU za profesionalnu etiku, istovremeno i profesor Pravnog, ali i honorarni nastavnik (kolokvijalno, „honorarac“) na Ekonomskm fakultetu.

A taj se status dobija ili gubi po odluci dekana – protiv koga je sada profesor Radović trebalo da presudi.

Pa pošto nije želeo da razmatra moju žalbu, jer bi onda morao da prihvati argumente iz nje (uz opasnost da izgubi honorare), napravio je još veći apsurd, i tužbu odbacio, bez ikakvog razmatranja. A u nedavnom slučaju istovetne žalbe jednog profesora Pravnog fakulteta, isti taj profesor Radović je potpuno suprotno postupio.

Tu žalbu je razmatrao, a moju – odbacio.

Na sve to, bez ikakve pisane odluke, jedino na osnovu vesti iz medija, dekan me udaljava sa predmeta Međunarodna ekonomija a da nije ni on dobio rešenje o mojoj žalbi.

Ali je svakako znao ishod žalbe, znaju se njih dvojica, barem od trenutka kada ga je dekan izabrao za honorarca kod nas na fakultetu.

Ne kaže se uzalud da je to sukob interesa: da ti presuđuješ onome od čije odluke zavisi hoćeš li svakog meseca dobijati lepe honorare.

Da je bilo časti i morala, sam bi se profesor Radović izuzeo iz odlučivanja. Ali, eto – nije.