Pismo studentima: Nije slučajnost da je režim lokalne izbore za Bor i devet opština raspisao za 29. mart

Nije slučajnost da je režim lokalne izbore za Bor i devet opština raspisao za 29. mart. Ovog meseca se mnogo objavljivalo, najpre o godišnjici martovskog pogroma, a zatim i NATO bombardovanja, gde se kao i uvek plasirao jednostrani narativ o srpskim žrtvama zlih agresora. Mnogi su to lajkovali i prenosili koji su to preživeli, a da nisu znali što se tada dešavalo, a ne znaju ni danas. Lajkovali su i prenosili i oni koji nisu tada bili ni rođeni ili su bili premali da se sećaju, među kojima su i neki od vas pa osećam potrebu da objasnim jer vi ste jedini koji možete da probijete put do istine.

Svaki pogrom i svako bombardovanje je tragedija, ali treba razumeti da je ova dešavanja prvenstveno izazvao režim u kojem je Nepomenik bio ministar informisanja.

Kada govorimo o 24. martu, moramo razumeti uzročno-posledični niz koji je doveo do te tragedije. Jirgen Habermas, filozof kojeg smo nedavno ispratili, u svom čuvenom eseju Bestijalnost i humanost pisao je o ovoj intervenciji kao o bolnom paradoksu. On je priznao da je bombardovanje bilo de jure ilegalno, jer nije imalo odobrenje Saveta bezbednosti, ali je istovremeno tvrdio da je bilo moralno motivisano potrebom da se zaustavi humanitarna katastrofa. Za razliku od Iraka, Libije i Irana, ovde nije bilo nafte koja je tamo služila kao glavni motiv, ali postavljen je opasan presedan koji Amerika koristi i danas, ali je NATO više u tim ilegalnim intervencijama ne prati.

Uzrok NATO bombardovanja je bio represivni Miloševićev režim koji je na Kosovu izložio 300 hiljada ljudi teroru, usmrćivanju i proterivanju. Od početka se manipuliše i brojem žrtava, a samo je Fond za humanitarno pravo objavio poimenični spisak žrtava, iz kojeg proizlazi da je više albanskih civila stradalo u bombardovanju nego srpskih.

Činjenica je i da je od ilegalnih američkih bombi sa osiromašenim uranijom najviše kontaminirano Kosovo, gde sada najviše žive Albanci.

Đinđić nas je učio da ne smemo celu budućnost obnavljati kosovskim porazom i od poraza praviti mitove koji nam služe kao opravdanje za nerad u sadašnjosti. Vaša borba danas je borba da više nikada ne budemo u situaciji da svet o nama odlučuje bombama jer nismo sposobni da svoje probleme rešavamo razumom.

Godinu dana posle Đinđićevog ubistva desio se martovski pogrom. To treba da nas podseća na to šta se dešava kada se nacionalizam otme kontroli i kada institucije zakažu u svojoj osnovnoj obavezi da štite život i imovinu. Pogrom je bio poraz ljudskosti, ali i direktna posledica nacionalističke politike koja je uvela Srbiju u začarani krug mržnje i nasilja.
Režim koristi prošlost da bi nas paralizovao. Nepomenik želi da se građani bave spoljnim krivcima za mart 1999. i 2004. godine kako ne bi videli kako se danas krade budućnost na izborima.

Vi ste protestima i objavama na društvenim mrežama probili medijsku blokadu o tome šta se dešava sada, a važno je da postepeno otvarate i prošlost jer će vlast moći da nastavi da njom manipuliše. U tome je Đinđić grešio jer je pokušavao da prošlost gurne pod tepih. I danas je teško nekome objasniti da je decenijama bio žrtva političke manipulacije.

Mart nas je uvek podsećao na bol, ali neka za vas bude podsetnik na hitnost promene. A ovi lokalni izbori moraju da budu signal za promenu strategije sa čekanja raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora na delovanje. Na vama je da odlučite hoćete li da prihvatite predloge iz mojih pisama o građanskim izborima i megazboru građana za smenu vlasti ili neki treći put.

Zato nikako nemojte da se razočarate ako, uz sav Vaš uložen trud, režim pobedi u Boru i devet opština u kojima se održavaju lokalni izbori ove nedelje. Ja se nadam da neće, ali neka vam to bude podsticaj za novu strategiju i delovanje jer što se duže čeka, to je krađa državnih resursa veća, a institucije su pod sve većom uzurpacijom.

Vlast se koristi svim sredstvima da pobedi na ovim lokalnim izborima što pokazuje nedavni napad maskiranih pristalica SNS na studente u Kuli, a posle toga je policija tvrdila da su zapravo bili napadnuti aktivisti SNS.
Koruptivna kampanja je dosegla vrhunac od podmićivanja birača jeftinim kućanskim aparatima, koji u siromašnim mestima mnogo znače, do asfaltiranja ulica koje se krune nakon dva pljuska i pompeznih šetnji visokih državnih funkcionera čija obećanja služe samo da premoste dan izbora.

Pogledajmo Bor i Majdanpek. To su gradovi koje režim tretira kao kolonijalne ekspoziture za eksploataciju ruda, gde se život građana brutalno kolonizuje od strane sistema moći i novca. Tamo je kontrola birača pitanje opstanka koruptivnih ugovora.

Izborni ciklusi su puni obećanja, a sva mesta na kojima se održavaju lokalni izbori stagniraju. U Bajinoj Bašti se nalazi jedna od najvećih hidroelektrana u Srbiji, a opština ostaje bez struje posle svakog snega. Okružena je Nacionalnim parkom Tara, a u gradu se udiše vazduh opasan po zdravlje i nije rešen problem otpada.

Režim koristi zarobljeni MUP da fiktivno prijavljuje birače iz inostranstva i mesta gde nema izbora u opštine gde im je potreban svaki glas. Iako postoji uslov od najmanje šest meseci prebivališta pre izbora, budite sigurni da su „migracije“ obavljene još u septembru prošle godine.

Zaposlenima u javnom sektoru i državnim preduzećima danas zavisi posao od odlazaka na Nepomenikove mitinge, od fotografije glasačkog listića ili učešća u bugarskim vozovima.

Uprkos zahtevima opozicije, civilnog društva i evropskih posmatrača, birački spiskovi su ostali „crna kutija“. U Boru je, recimo, za četiri godine nestalo više od dve hiljade birača iz spiska, dok je u Aranđelovcu taj broj gotovo nepromenjen. Ove diskrepancije nisu demografske; one su deo izbornog inženjeringa.

A tu su i ucene, pretnje i medijska „kuhinja mržnje“ koja ljude ubeđuje da je svaki glas za opoziciju glas za uništenje države. To je Habermasova „manipulativna publicitetnost“ na delu – pretvaranje birača u pasivne potrošače straha.
Kao i uvek, režim podvaljuje i fantomske liste koje nose naziv slične opozicionim, zato sam i ranije upozoravao da je važno da se građani pre izbora informišu koji broj treba da zaokruže.

Među opozicionim kontrolorima se masovno prijavljuju i prikriveni režimski aktivisti, a osnivane su i lažne posmatračke organizacije. I tako dok opozicija misli da na izbornom mestu ima svog kontrolora, tamo se pune glasačke kutije unapred zaokruženim listićima.

Očekivana ratna propaganda i krađa na lokalnim izborima 29. marta nije znak snage režima, već njegovog paničnog straha od poraza. Zato vi treba da iskoristite taj strah režima kao prekretnicu i da najavite novu stranicu studentske borbe koja će konačno doneti pobedu nad režimom.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.