Novica Antić Foto: Amir Hamzagic/ATAImagesGospodine Vučiću,
Imam potrebu da iskažem svoj stav i viđenje po pitanju Vojnog sindikata na čijem je čelu gospodin Novica Antić. Ja mu se divim. Treba biti junak i staviti glavu u torbu. Ne u svom interesu, već za interes drugih ljudi i to ne malog broja. On je patriota i bori se za dobrobit države Srbije.
Ovaj slučaj je meni jako interesantan. On, sa rukovodstvom Vojnog sindikata i članovima koji ga podržavaju na jednoj starni a na drugoj strani ministar vojni, prvi čovek SNS i celokupna operativa države Srbije.
Vi znate, bio je referendum, da se pravosuđe odvoji od izvršne vlasti.
Šta je bilo? U još jačem su zagrljaju. Bedna je država a bedni su i građani u kojoj nema pravosuđa. Ima ga, ali ne radi svoj posao, radi za Mafiju i Izvršnu vlast države.
Antića su uhapsili, bez osnova, pustili ga a onda sutradan, pravosuđe sprovodi volju izvršne vlasti i ponovo ga hapsi.
Tako nešto može da se dogodi samo u državi Srbiji, gde ste Vi alfa i omega svih događanja.
Gospodine Aleksandre Vučiću, prirodni su zakoni postojanja ravnoteže.
Ujednačena moć pozicije i opozicije omogućava normalan i zakoniti život građana države. To u Srbiji ne postoji. Na nezakoniti način pozicija zatire opoziciju.
Tako je i sa Vojnim sindikatom. Vojni sindikat je opozicija gospodinu Vučeviću i svim strukturama koje upravljaju i rukovode Oružanim snagama države Srbije.
Po meni, bilo bi logično, da Ministarstvo odbrane iz svog budžeta izdvoji potrebna novčana sredstva za rad Vojnog sindikata i da ga prihvati kao partnera u rešavanju svih pitanja kojim se bavi ministarstvo odbrane a posebno pitanjima o pravima zaposlenih.
Da je tako, ne bi za poslednjih šest godina Vojsku napustilo 12.000 ljudi, rekao je službeni organ.
Nije logično da čovek, koga ste Vi ustoličili uz desni skut – Vučević da kaže: „Ako se on bude pitao, sindikati u vojsci neće postojati i da je to najveća glupost.“ Ja mislim da on u svojoj političkoj karijeri nije do sada izjavio veću glupost.
Kao što znate, on je za sada ukinuo Vojni sindikat, na čijem je čelu Novica Antić. Tužilaštvo im je zaplenilo svu dokumentaciju, pečate, blokiralo račune itd.
ZAŠTO OVO PIŠEM?
1. Ja sam vojni penzioner. Četrdeset godina nosio sam uniformu a u penziju sam otišao sa 43,5 godina, penzijskog staža. Počeo sam da radim 1964. godine.
Tada nije postojao Vojni sindikat. A trebao je da postoji.
2. Ja sam imao 35-dnevni radni mesec. Kako. Bila je šestodnevna radna nedelja, a to je 25 radnih dana. Ali imao sam svakog meseca po pet dežurstava. Smena je bila na kraju radnog vremena. Dežurstvo se nije plaćalo. Posle dežurstva nisam imao slobodan dan. Tako ovih pet dežurstva po tri smene je 15 radnih dana. To je 20 + 15 = 35 radnih dana. Jedno dežurstvo uvek padalo u neradni dan, nedelju, onda se broj uvećavao.
Zašto je to bilo tako, zato što nije postojao vojni sindikat.
3. Ja sam imao pravo da idem u inostranstvo jedanput u dve godine. Pre odlaska trebao sam sa suprugom da idem na razgovor kod organa bezbednosti a pri povratku da napišem izveštaj šta sam tamo video a trebalo bi da bude interesantno za Vojsku. Dvadeset dve godine sam bio na službu u Bitolj, Severna Makedonija. Samo trinaest kilometra je udaljena granica, ali nikada je nisam prešao. Samoupravljači su bez problema svakog vikenda putovali za Trst itd.
Zašto je to bilo tako, zato što nije postojao vojni sindikat.
4. Kao pripadnik JNA nisam nikada primio trinaestu platu, a ako ne znate samoupravljači su primali, ne samo trinaestu, nego četrnaestu, petnaestu i šesnaestu platu.
Zašto je to bilo tako, zato što nije postojao vojni sindikat.
5. Na odmor sam išao po osmomesečnom planu. Prvih deset godina nisam bio oženjen i nikada mi nisu dali da idem na odmor u julu ili avgustu.
Zašto je to bilo tako, zato što nije postojao vojni sindikat.
6. JNA je imala vojna odmarališta. Sledovalo me 10 dana svake treće godine.
Kakve su sve peripetije postojale da bi dobio to pravo neću da nabrajam. Ja sam za ceo radni vek bio svega tri puta u vojnom odmaralištu.
Zašto je to bilo tako, zato što nije postojao vojni sindikat.
7. Postojala je zakonska odredba da bez odobrenja komandanta garnizona, pripadnik JNA ne može da se udalji iz garnizona u kome službuje.
Bio sam vodnik, neoženjen. Bili su spojili prvi i deveti maj. Ja sam otišao da tražim odobrenje da idem da posetim roditelj i da iskoristim te dane kao odmor van mesta službovanja.
Komandant mi nije odobrio.
On je meni rekao: „Vaše prisustvo u garnizonu održava nivo borbene gotovosti.“ Nisam ga razumeo, ali sam razumeo da ne sme da se udaljavam iz Bitolja.
Zašto je to bilo tako, zato što nije postojao vojni sindikat.
8. Postojala zakonska odredba (Pravilo Službe), da vodnik prve četiri godine službe mora da stanuje u kasarni i da dve godine spava sa vojnicima kao sobni starešina.
Nije bilo dozvoljeno da se vodnik u vremenu prve četiri godine službe može da sklopi brak. Pa kako će da sklopi brak kad mora da spava sa vojskom?
Zašto je to bilo tako, zato što nije postojao vojni sindikat.
9. Jedino su pripadnici JNA kupovali uniformu. U SFRJ nijedna druga institucija čiji su zaposleni nosili uniformu – uniforma im je besplatno davana.
je to bilo tako, zato što nije postojao vojni sindikat.
10. Tadašnji Vrhovni komandant maršal Tito je 1973. godine, naredio da se svim profesionalnim pripadnicima JNA izda za ličnu bezbednost Pištolj 7,62 mm TT. Ubrzo zatim su nam naredili da kupimo pištolje a da te da vratimo u magacin.
A devedesetih godina ponovo su naredili da kupimo pištolje, prodavali su nam i livačke karabine.
Zatim su 2000. godine, doneli su propis da vojni penzioner nema pravo da nosi pištolj, samo da ga poseduje i uveli veoma visok porez na godišnjem nivou. Sadašnja vlast je donela novi Zakon o oružju – to je nemoguća misija.
Da skratim. Po naređenju sam na rate kupio dva pištolja i karabin a onda sam ih odneo i predao u MUP. To je duga priča. Ali je pljačka.
Zašto je to bilo tako, zato što nije postojao vojni sindikat.
11. Pripadnik JNA nije imao pravo izbora mesta u kome će da radi. A zatim nije imao pravo prvih šest godina da traži premeštaj iz mesta u koje je došao da radi po naređenju.
Ja sam dvadeset i dve godine bio na službi u garnizon Bitolj – Severna Makedonija.
Šesnaest godina sam tražio prekomandu i uvek sam dobijao isti negativan odgovor. Tek kada sam skupio hrabrost i otišao na razgovor kod tadašnjeg komandanta Treće armije u Skoplju, generala Mirkovića, dali su mi prekomadu po molbi.
A postojala je prekomanda po potrebi službe koja se ostavrivala korupcijom.
Zašto je to bilo tako, zato što nije postojao vojni sindikat.
12. I poslednje. Kada vlada zakon jačeg. Uredba (Sl. list SCG br.35) od 23.jula 2004. godine, kojom su svim penzionerima čina pukovnika i višeg dali uvećanje penzije 16% a ovim nižim činovima 8%. A trebalo je obrnuto.
postojao Sindikat da o tome obavesti javnost, a javnost da izvrši pritisak da to tako ne može jer je to kriminal. Pozicija je prigrabila moj novac zarađen u trupi noseći čizme trideset godina.
Opozicija nije postojala. Da je postojao vojni sindikat to ne bi prošlo da niko ne zna.
Ja verujem da bi se greška ispravila a akteri pljačke makar javno prozvali.
To nije kasno ni sada da se uradi.
Sve gore navedeno u ovih dvanaest tačaka (a postoje 40 tačaka) bilo bi drugačije i zakonski regulisano povoljnije za mene a i ostala lica mog statusa da je postojao Vojni sindikat.
Da sam ja kao pojedinac imao neko uporište gde mogu da tražim pravdu.
Da je postojao neko (Vojni sindikat), da zastupa moje interese siguran sam da bi bilo sve drugačije u pozitivnom smislu. Sve je tajna i nedostupno kada ne postoji druga strana a to je vojni sindikat.
Verujem da ne bi sve ostvario ali bi bila javnost upoznata pa da ne bi danas neki pisali da nam je tekao med i mleko. Sve što nje dostupno javnosti, što se podvodi pod nekakvu tzv: tajnu, to je bezakonje, korupcija itd.
PS: Pripadnik Vojske Srbije pok. Dejana Stojković, koji je poginuo tokom vežbe na Peštaru, treba proglasiti za mirnodopskog heroja i jednoj kasarni u državi Srbiji dati njegovo ime. Ja znam gospodine Vučiću, da Vi, Vučević, Vulin i ne znam koga još da na brojim ne shvatate pod kojim okolnostima je Stojković izgubio život. Da sam ja bio tamo u njegovim godinama isto tako bi nastradao. On je heroj, jer je spasio posadu a za njega nije preostalo vreme spasa. On je postupio kao kapetan broda koji zadnji napušta brod ili tone sa njim. Dejan Stojković je hrabro i junački dao život za državu Srbiju. Srbija mora da izrazi poštovanje prema njemu. NJegov primer treba da gaji patriotizam kod generacija koje dolaze.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
