Pitajte popa šta zna o ženi

Pitajte popa šta zna o ženi. Uh, jedino što će zasigurno znati je to da se on mora oženiti inače neće biti hirotonisan za popa.

Razmislite o muškom pojmu reči oženiti. Da li muškarac mora da se poženči da bi bio čovek, a žena ne mora da se pomuškarči da bi bila ljudsko biće? Što Bog stalno feminizuje muškarce a potom pušta protivnike LGBT da tuku našminkane homoseksualce? Otkud Crkvi apsolutizacija monogamnog braka i proglašavanje braka za svetu tajnu – dejstvo Svetog duha kojim od dva bića stvara jedno kada u Spisima o tome nema nijedne reči?

Evo kako je hrišćanstvo iskasapilo brak i ženu, Pavle kaže: „Samo radi kurvarstva svaki čovek treba da ima svoju ženu i svaka žena svoga muža“, i dodaje da je „Hrist sledio svoju nauku i nije se ženio“. I dodaje: „Vi koji imate žene da ste kao oni koji(ih) nemaju, čuvajući se u čistoti i zapovedima Gospodnjim.“

Hristov paradoksičar Tertulijan kaže: „Mora se biti za nestupanje u brak, pa makar propao ljudski rod.“

Da li nam se to samo čini da prvi hrišćani slede Tukidita iz V veka pre Hrista koji kaže: „Ako je bog ženu izumeo, ma gde on bio, neka zna da je prokleti tvorac ovog najvećeg zla.“

Nisu žene potrebne ni dece radi. Boginja Atina je iskočila iz Zevsove glave i kaže: „Ja za majku ne znam, sva sam očeva, zato smatram da je manje kažnjivo ubistvo žene.“

Kad je ovo čuo judeo-hrišćanski Bog on od stvrdnute prašine načini Adama bez žene. Potom je silovao Mariju da bi sledbenici govorili: „Ni Isus nije od majke, od Svetoga duha je.“

Hrišćani su učili u kakvom položaju valja držati ženu i od Katona iz III veka pre Hrista, a Katon kaže: „Kada bi svaki domaćin po ugledu na svoje pretke gledao da drži svoju ženu u potpunoj podčinjenosti, onda ne bismo imali tako mnogo da se bavimo ovim polom.“

Otuda je nastao običaj u Rimu da se na venčanju samo žena okuje gvozdenim prstenom, ropskim okivanjem za muža. Sa stanovišta hrišćanstva, kaže Bebel u „Ženi i socijalizmu“, koga je na srpski preveo Dimitrije Tucović, žena je prvo ljudsko biće u statusu roba.

Prstenom su se potom okivali robovi. Naknadno se i muževi stadoše sa prstenom bacati u ropstvo. Hrišćani, kojima ropstvo ne smeta, ne daju u crkvi sve do danas da se dvoje zaljubljenih ne porobe prstenjem i čudom Svetog duha ne pretvore u jedno telo.

Brak je jedna od Sedam svetih tajni katolika i pravoslavnih (kod pravoslavnih između 2-10) u tome što Bog svojim duhom spaja muškarca i ženu u jedno neraskidivo doživotno telo.

Ne zna se da li je to telo time treći pol. Zato se kod katolika to telo više ne može razvesti jer se zacelilo jakim božjim steznikom, a kod pravoslavnih ipak može, mada nije jasno kako se to daje izvesti bez kasapina.

Protestanti sa Luterom su odbacili svetu tajnu braka kao trećeg pola i proglasili brak i razvod za ljudsko pravo. Luter je rekao o braku: „Nije na nama, crkvenim ljudima ili službenicima Crkve, da se uplićemo u ta pitanja uredbama i propisima. Svim gradovima i svim zemljama treba dopustiti da koriste one običaje koji se primenjuju… Sve ove, kao i ostale delatnosti iste vrste, treba da ustanovljavaju i regulišu kneževi i magistrati. Mene se to ne tiče.“

Zbog toga su uveli državu kao matičara pred kojim niko ne mora okovati prstenom suprotnu stranu i gde jedino sa njim brak postaje normativno telo.

Kod nas je to, na teritoriju Vojvodine van Srema i bivše Vojne granice, doneo mađarski parlament 1894/95. godine pod prethodnim uticajem kalviniste Lajoša Košuta, revolucionara iz 1848. godine (nažalost i anti-Srbina i anti-Hrvata) tako da se od 1918. do 1945. godine jedino u njoj u Jugoslaviji mogao sklopiti građanski brak kao priznat pred državom nezavisno od vere i ideologije supružnika.

Crkveni brak je u Vojvodini sve do danas pravno ništavan, a građanski brak u Jugoslaviji je zaveden tek pod komunistima sa Osnovnim zakonom o braku iz 1946. godine. Srbija je danas, s obzirom na svoj Zakon o braku i porodici iz 2005. godine i jedna od brojnih država u kojoj ne postoji ni skrivljeni uzrok razvoda.

Država ne otežava razvod mada ga ni ne podstiče.

Suprotno savremenom crkvenom zanosu sa brakom, Sv. Avgustin je rekao: „Oni koji se ne žene sjaće na nebu kao sjajne zvezde, a njihovi će roditelji ličiti na tamne zvezde.“

A Euzebije i Hijeronim se slažu da se biblijska zapovest „budite plodni i množite se“ ne odnosi na hrišćane, već na Jevreje. Žena je strašna i kaže Sv. Toma Akvinski: „Žena je korov što brzo raste, ona je nesavršen čovek.“ A da li ste čuli da je Sv. Sava išta rekao o svojoj majci Ani, osim da je bila „blagočestiva“?

SUTRA: Žene, Eve, ne želi vas Crkva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.