Poligraf kao „božji sud“

On je podrazumevao da obe strane – tužilac i tuženi treba da se obavežu (a potom izvrše) da će golim rukama preneti usijano gvožđe od ulaza u crkvu do oltara.

U ovom ludilu bilo je logike: ako je neko bio stvarno uveren u ono što tvrdi, njemu će Bog dati snage za ovakav podvig.

Podrazumevalo se da će onaj ko laže u poslednjem trenutku odustati od ovakvog testa izdržljivosti: ako je tužilac od tužbe, a ako je optuženi da će priznati izvršeno delo.

Psihološki je to razumljivo i savremenim ljudima: istinitost i opravdanost u ono što činimo daju nam snagu da izdržimo i obrnuto – laž nije spremna ni za kakvu žrtvu i samopregor.

Danas je drugo vreme i danas radi poligraf koji je apsolutizovan i na apsurdan način predstavlja modernu verziju „božjeg suda“! Dotle se došlo da ispada kako više nisu potrebni sudovi, suđenja i sudije.

Dovoljno je svakoga staviti na poligrafsko ispitivanje pa će se utvrditi krivica ili nevinost.

Bilo bi lepo kad bi to tako moglo. Poligraf ili „detektor istine“ nije stoprocentno pouzdano sredstvo, čak bismo mogli reći da je on to manje nego srednjovekovni „božji sud“.

Najpre, mnogo zavisi i od onih koji ispituju, od načina kako su postavljena pitanja, od profesionalnosti i pouzdanosti ispitivača.

Još više, nasuprot popularnom mišljenju da je to pouzdana aparatura koja mereći krvni pritisak, puls, temperaturu i ostale telesne parametre može da otkrije da li pojedinac govori istinu i ovde postoje izuzeci, doduše retki.

Najpre, postoje osobe koje su po svojoj prirodi takve da mogu prevariti poligraf a postoje i oni koji su dugogodišnjim vežbanjem na primer joge ili drugih istočnjačkih tehnika u stanju da do te mere održe samokontrolu nad duhom i telom da mogu obmanuti i mašinu.

Mi živimo u vreme mašina i skloni smo da apsolutizujemo mehaniku. Otuda naše bezgranično divljenje tehnici ali ona nije savršena.

Mašine je stvorio čovek.

Mislim da je pogrešno upotrebljavanje poligrafa u bilo kojem procesu, on predstavlja savremeni „božji sud“ samo bez ikakvog ličnog samopregora. Ako bi iko trebao da ide na poligraf, to bi morali redom svi političari tokom izborne kampanje i to direktno na televiziji da se vidi koliko vrede njihova obećanja. Pa čak i to bi trebalo uzeti sa zrnom soli.

Autor je književnik i publicista