Proći će i ova SNSrbija, ali će ostati avetinje iz prošlosti

Ova sintagma „jeste se desilo“ dolazi kao jedna vrsta kontre na popularnu internetsku glupost, kada ti nešto ne odgovara kao istina, ti počneš da pišeš kao blesav „nije se desilo“.

Pa tako možemo svuda po virtuelnim sokacima i vilajetima da naiđemo kako se genocid u Srebrenici nije desio, kako se masovne grobnice nisu desile, kako se opsada Sarajeva nije desila i ostala zlodela koje je činila srpska vojska, paravojska i milicija širom jugoslovenskih područja.

Ruku na srce, ova knjižica nije nova, izašla je pre pet godina, a nije ni tema ovog teksta, već je samo povod da se razume u kakvu morbidnoj atmosferi ovo društvo već decenijama boravi.

Naime, ne gaji autor ovog teksta nikakve iluzije da će srbijansko društvo doći do bilo kakvog katarzičnog transa ukoliko mu se levkom sipa u glavu sve ono što se krije u temeljima ove države. Srbija Aleksandra Vučića je zloćudna mutacija svih prethodnih vlasti, ona u sebi ima i koren ratnozločinačke prošlosti, ali je to uspela da spoji sa neoliberalnim poretkom stvarnosti, te da postane deo globalnog korporativno-izrabljivačkog sistema ljudi i resursa. Međutim, proći će i ova SNSrbija, ali će ostati avetinje iz prošlosti i čudovišta koja su od ratnih zločinaca postali nacionalni junaci.

Studentska pobuna ima tu magičnu težnju da regeneriše korenje, koje je zahvatila korozija ovog ništavila u kojem čamimo već godinama. Oni nisu savršeni, ali učinili su to, ako ništa drugo, da se Novi Pazar prvi put u povijesti ove zemljetine vrati na mapu postojanja i da se oseti ravnopravnim sa ostatkom zemlje, zar to nije dovoljno? Možda i previše od generacije koja se nije ni rodila kada se Veliko Zlo dešavalo. Ali se niko ne zapita ono očigledno – kako je došlo do toga? Šta se to tačno desilo pa je Novi Pazar ostao u našoj senci?

E, pa upravo se desilo ono što očigledno svi poriču već godinama. Desilo se da Vojislav Šešelj sa svojim radikalima proteruje Hrvate iz Vojvodine. Desilo se da škorpioni oko Srebrenice streljaju muslimansku populaciju.

Desilo se i to da se otvaraju koncentracioni logori po Bosni i Hercegovini i Srbiji za nesrpsko stanovništvo u kojima su bili ponižavani, maltretirani, prebijani, silovani i ubijani. Desilo se i to da Sarajevo bude pod opsadom 1.423 dana, te da dotok osnovnih namirnica, struje i vode bude obustavljen kako bi se taj grad doveo u stanje potpunog kolapsa. Desilo se sravnjivanje Vukovara, razaranje Dubrovnika, nošenje belih traka u Prijedoru, otimanje ljudi iz voza u Štrpcima – mnogo đavolština je učinjeno pod barjakom uterivanja srpskog sveta.

Hvala svemu što je sveto – Srbija je u devedesetim do nogu potučena u svakom ratu u koji je zagrizla. Cev do cevi, rov do rova, Jugoslovenska narodna armija, Vojske Republike Srpske, posle i Vojska Jugoslavije, potpomognuta paravojskom, kriminalcima, seoskim mesarima i gradsko-kafanskim desperadosima, uz keš, logistiku i mitologiju iz Beograda, završila je XX vek u potpunom rasulu.

Sve što je SANU godinama crtala po salvetama, što je Crkva blagosiljala po oltarima, sve epske tlapnje iz guslarskih kahvana i salonskih trpezarija – raspršilo se kao prah: vlažni snovi o tri mora, međe iscrtane na svinjskim papcima, istorijske bajke servirane uz slavski kolač. Ostao je samo pepeo – i tiha jeza poraza koju više niko ne može da ugura pod tepih, ali se zato prešlo u negiranje stvarnosti.

Zato je studentska pobuna važna – iako možemo da joj spočitamo milijardu stvari – jer je pokrenula, između ostalog, i pitanje ratova koji su se odvijali devedesetih. Možda ne na način koji mi, jeretici, pričamo, ali su svakako doveli u pitanje čitav poredak i ovo carstvo zla i mraka, koje se utemeljilo na Miloševićevom Gazimestanu, a učvrstilo na neoliberalnoj osovini. Možda nećemo doživeti da vidimo suštinsku promenu, ali proces je pokrenut. I on u svom podtekstu govori da se sve apsolutno desilo. Jednom ćemo prihvatiti istinu.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.