ilustracija Foto: pixabay / jackmac34

Istina je da su u periodu 2013-2017. ukupne srpske investicije godišnje u proseku iznosile 16,8% BDP-a, u Evropskoj uniji 20,5% BDP-a, u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) 21,5% BDP-a i u zemljama Zapadnog Balkana (ZB) 22,2% BDP-a. U 2018. su ukupne srpske investicije bile na nivou od 18,8% BDP-a, u CIE 22,5% BDP-a i na ZB 21,2% BDP-a.

Milojko Arsić, moj cenjeni kolega, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, sutradan je izjavio da su u Srbiji investicije niske i nedovoljne za generisanje visokih stopa rasta. Profesor Arsić je istakao da su javne investicije u vrednosti od dve milijarde evra godišnje samo jedna petina potrebnih investicija da bi naša privreda dostigla prosečnu stopu privrednog rasta od 5%. Arsić je takođe rekao da nije tačno da imamo visoku stopu rasta, dodavši da od početka godine iznosi 2,5%, što je najsporija stopa rasta u regionu Centralne i Istočne Evrope. Ovoj Arsićevoj izjavi bi valjalo dodati da je međugodišnji rast BDP-a u prvom kvartalu 2019. za CIE u proseku iznosio 4,3%, u Mađarskoj 5,3%, u Rumuniji 5%, Bugarskoj 4,8%, Poljskoj 4,7%, Češkoj 4,5%, Makedoniji 4,1%, Estoniji 3,9% itd.

Na ove Arsićeve reči je dva dana kasnije reagovao predsednik i od zemlje sa nikad većim investicijama postadosmo privreda u kojoj je „stanje loše“, ali je „šest puta bolje nego u vreme vlade Mirka Cvetkovića“ i njegovog savetnika profesora Arsića. Predsednik je takođe izjavio da je „cenio Arsića jer je mislio da je pristojan čovek“ i dodao da je „u vreme kada je Arsić bio savetnik Mirka Cvetkovića privreda imala negativan rast od 3,1%, a najveći rast od 1,6%“.

U svemu tome je zaboravio da pomene da je za vreme vlade Mirka Cvetkovića svet, sredinom septembra 2008, pogodila velika ekonomska kriza koja se negativno odrazila na svetsku tražnju. Ipak, čak i u tim, vrlo nepovoljnim međunarodnim okolnostima u periodu 2008-2012, kada je evrozona, naš najveći trgovinski partner, rasla po negativnoj prosečnoj godišnjoj stopi od 0,26%, prosečna stopa privrednog rasta Srbije je iznosila blizu 1% (dakle nije bila negativna kao što je predsednik tvrdio), dok je najveća zabeležena 2008. kada je iznosila odličnih 5,7% (u poređenju sa predsednikovih 1,6%). Sa druge strane, u periodu od 2012. do danas je došlo do značajnog oporavka svetske privrede, pa samim tim i snažnog rasta u svetskoj tražnji. U ovim, neuporedivo povoljnijim okolnostima na međunarodnom svetskom tržištu, kumulativna stopa privrednog rasta Srbije u periodu 2012-2018. je iznosila 10,5% što je bilo duplo niže u odnosu na kumulativnu prosečnu stopu rasta CIE. Prosečna godišnja stopa privrednog rasta Srbije u ovom periodu je dostigla nivo od 1,6% (u istom periodu evrozona je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,24%) i najveća je bila 2018. kada je iznosila 4,3% što je bilo na nivou proseka CIE.

Na predsednika i njegovu elitu više ne vredi trošiti reči. Vinston Čerčil je lepo rekao: „Istina je nesporna. Zloba može da je napadne, neznanje da je ismeva, ali je na kraju ona još uvek tu.“

Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

Povezani tekstovi