Psovka kao kompliment 1Foto: Freepik

Usuđujem se ipak da napišem nekoliko reči o Nobelovcu, književniku P. Handkeu, velikom prijatelju Srbije.

Usuđujem se, jer sam svestan kakve posledice mogu proizići zbog moje odluke da pišem ove reči.

Povod su reči ovog književnika izrečene u jednom intervjuu ove godine na TV-u. Na pitanje novinara šta mu se najviše sviđa u Srbiji, odgovara doslovno psovkom: „p. mat.“ uz osmeh, smatrajući da će ove reči biti prihvaćene kod nas slušaoca sa oduševljenjem i odobravanjem.

I svakako da je njegovo očekivanje tako i prihvaćeno.

Sa osmehom, ushićenjem, podrškama verovatno 99% našeg življa. Ja sam jedinka u onih !%,  kome nešto nije jasno i kome je ta izjava ostala kao neki kamen na duši.

Naravno, da sam sitan kao zrno peska u odnosu na slavnog pisca. Ne ulazim u analizu njegovih dela, niti se mogu time baviti. Interesuju me ličnosti ljudi, njihovi postupci koji ispadaju iz normalnog okvira.

Zašto se Handkeu najviše sviđa srpska psovka?

Ona i jeste nažalost česta kod nas Srba i još gora i raznovrsnija.

Svi smo manje – više podložni tom poroku. Ali, kako to ispade, da su srpske psovke nešto što se piscu najviše dopada?

Zar mu se nisu više dopale: gostoljublje naših ljudi i u gradu i na selu, hrabrost i nebrojene žrtve u mnogim ratovima ojađenog srpskog naroda, materijalno siromaštvo, praštanje, skromnost i ponos Srba, naše freske i ikone, manastiri širom Srbije, slave i badnjak, epske narodne pesme, gusle, kola i folklor, Novak i mnogi vrhunski sportisti, pa sve do sarme, čvaraka, pršute, sira i kajmaka, rakije i vina, prirode i banja i još sijaset naših dragulja?

Kako to da od svega ovoga mu je „najlepša“ srpska psovka?

Nije on usamljen u ovom ispadu.

Čak i kod naših umetnika visokog ranga ističu se slični produkti nekulture i dna kao karaktera srpskog naroda (andergraund) i na tome se gradi, ali i već izgradila velika međunarodna priznanja i nagrade u inostranstvu.

Kada se to spoji sa psovkama i kada se to uzdigne na sam vrh osobenosti jednog naroda, u ovom slučaju srpskog, onda je jasno zbog čega pišem ove redove.

Zašto ugledni književnik nije te reči uputio recimo nemačkom narodu, koji verovatno ima svoje psovke ili ne daj Bože norveškom narodu prilikom nekog intervjua a prigodom dodele Nobelove nagrade?

Ali u Srbiji to može slobodno da kaže i da dobije aplauz. U čemu je razlika? Ona mora da postoji i to me boli.

Autor je akademski slikar i pisac

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.