Goran Ćirić Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Očigledno je da ista vlast može uzrokovati isključivo identične posledice po jedno društvo.

Javnost jako dobro prepoznaje problem otetih institucija i zarobljenog društva. Već je imala iskustvo sa takvim stanjem, koje je dovelo do opljačkane države i društva, kriminalizacije, izgubljenih života, međunarodne izolacije. I opravdano, takvo stanje smatra neprihvatljivim. Kada se dijalog u nekom društvu ne vodi tamo gde mu je mesto, „Slobodna zona“ postaje jedan od načina da građani ove zemlje saopšte svoje stavove onima koji su normalnu komunikaciju učinili nemogućom.

„Slobodna zona“ je formirana i kao posledica tretmana koji opozicija ima u institucijama sistema. Narodni poslanici poslaničke grupe Demokratske stranke, kao i drugi opozicioni poslanici su nebrojeno puta predlagali rešenja koja su korisna za građane Srbije. Nudili smo razgovore, direktne susrete sa resornim ministrima, da bi se pokrenuo normalan dijalog sa izvršnom vlašću i pronašli odgovori na važna pitanja koja mogu unaprediti privredni ambijent zemlje. Sve naše inicijative su sa uvredljivim nipodaštavanjem odbijene uz etiketiranja, i nepotrebno agresivan odnos sa strane skupštinske većine.

Predlagali smo, na primer, u domenu privrede nastavak procesa korporativizacije javnih preduzeća, koja su identifikovana kao značajno otvoreno pitanje srpske ekonomije, sa vrlo jasnim i sprovodivim predlozima. Rešavanje pitanja javnih preduzeća jeste interes Republike Srbije, jer pored toga što obavljaju delatnost od javnog interesa za građane, predstavljaju i jako važan deo ekonomskog prostora zemlje, učestvuju sa 15-20 odsto u stvaranju BDP, i predstavljaju ozbiljan potencijal daljeg razvoja Srbije. Umesto razgovora dobili smo tajne ugovore koncesije aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd, koji je za 500 miliona EVRA dat u koncesiju na 25 godina, dok je istovremeno neto dobit tog aerodroma oko 30 miliona EVRA godišnje, što u periodu od 25 godina pri istim okolnostima čini 750 miliona EVRA prihoda državi koji ona neće ostvarivati; dobili smo do sada potrošenih preko 300 miliona EVRA sredstava Telekom Srbija investiranih u kablovske operatere koji ne vrede ni petinu vrednosti plaćene za njih i zbog čega će se Telekom Srbija suočiti sa velikim izazovima u narednom periodu; dobili smo prodaju Poljoprivredne korporacije Beograd za 100 miliona EVRA uz kršenje važećih zakona vezanih za status državnog poljoprivrednog zemljišta za cenu ispod svakog kriterijuma; dobili smo prodaju srpskog proizvođača lekova Galenike spornim procesom kojim je Republika Srbija oštećena za najmanje 300 miliona EVRA, što predstavlja zbir samo dve vrednosti, iznosa otpisanih obaveza Galenike prema poveriocima, od kojih je dominantan država, i sredstva uloženih u izgradnju nove fabrike otvorene 2010. godine, a sve prodato za nešto više od 10 miliona EVRA. Pobrojani su samo neki primeri štete koja je načinjena Srbiji u poslednjih sedam godina, upravo zbog nedostatka skupštinske i ne samo skupštinske kontrole izvršne vlasti, već i kontrole koju građani Srbije mogu i moraju da vrše putem istinitih i dostupnih javnih informacija. Tajni ugovori, izbegavanje skupštinske rasprave o najvažnijim ekonomskim pitanjima upravo stvaraju koruptivni ambijent zbog koga država i društvo trpe štetu, a korist ostvaruju oni koji jesu ili su jako bliski izvršnoj vlasti, odnosno vladajućoj stranci. Tražili smo i raspravu o strategiji rešavanja problema javnog duga Srbije koji je uvećan za oko devet milijardi EVRA u periodu od 2012. godine. Pitanje je ko će i čime ta dugovanja da vrati? Građani moraju celovito i istinito da budu informisani o nametima koji se kriju iza priče o „zlatnom dobu“.

Građani Niša su digli svoj glas protiv otimanja aerodroma „Konstantin Veliki“. Građani se bore za očuvanje reka Stare planine, koje čuvaju život na tom prostoru. Građani sa užasom svedoče prekomernom ispumpavanju vode i ugrožavanju biljnog i životinjskog sveta na Zavojskom i Vlasinskom jezeru, Zaovinama i Uvcu. Niko od odgovornih ne čuje taj glas.

Zbog toga građani protestuju, zbog toga postoji šator ispred Predsedništva Srbije, da podseća da će svaka protivzakonita aktivnost biti evidentirana i nakon promene vlasti procesuirana. Ne pretendujemo da na otvorenom gradimo paralelne institucije, samo oživljavamo praksu koja je iz institucija, ponajviše iz Narodne skupštine, u proteklih sedam godina iščezla. Neprestani dijalog sa građanima započet i pre protesta, značajno unapređen tokom talasa koji su oni pokrenuli, sada dobijaju novu dimenziju kako bismo naposletku mogli da predložimo model prema kome bi se institucije zaista mogle suštinski vratiti svojoj izvornoj funkciji – službi narodu a ne službi oligarhiji.

Autor je šef Poslaničkog kluba Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije

Povezani tekstovi