Slika ove vlasti je sablasna zgrada bez putnika i žamora

Godinu i po od pada nadstrešnice u Novom Sadu i – tri godine od zločina u „Ribnikaru“, Orašju i Duboni. Svakodnevno je odavanje pošte šesnaestoro žrtava u Novom Sadu ispred Pravnog fakulteta u Beogradu i podsećanje da odgovora nema i da su odgovorni na slobodi. Da se slobode lišavaju mladi ljudi koji traže odgovore. Pravdu.

Danas pomen u Novom Sadu ispred zgrade železničke stanice. Reporterka N1 pita sagovornika, parafraziram, šta misli o avetinjskoj zgradi železničke stanice već godinu i po dana sablasno praznoj. Sablasnoj ili avetinjskoj nisam siguran.

Nije mi postavljeno pitanje, nisam sagovornik ni učesnik u razgovoru, ali evo odgovaram. Pa prazna i godinu i po neupotrebljavana zgrada železničke stanice u Novom Sadu paradigma je ove uprave što sebe smatra vlašću. O razlikama između uprave i vlasti neki drugi put.

Slika ove vlasti je sablasna zgrada bez putnika i žamora. Ona je krajnji rezultat vlasti, odnosno ljudi na vlasti koji već 35 godina sve čega se dotaknu prazne od suštine i sadržaja.

Demokratija bez poštenih izbora u kojoj je svaka politička ideja koja nije kontrolisana od strane vlasti neprijateljska, izdajnička, stranoplaćenička, deo zavere Kominterne, Vatikana, ustaša, Hrvata, balija, Zapada i samoga Sotone.

Parlament u kojem se glasa na zvonce i u kojem se zakoni donose da bi vlast što lakše vladala narodom umesto da služi narodu.

Institucije sistema koje služe volji vlastodržca i uskog kruga oko njega, nasuprot razlozima zbog kojih postoje. Mislim na policiju, pravosuđe i vojsku. Crkva koja je sve osim što je hrišćanska.

Pojedinci u svim ovim institucijama kojima se izvinjavam izdvojili su se manje-više sami.

Uspela je ova vlast, a trudili su se, mora se priznati, da urniše i isprazni od smisla i sadržaja i sport, pozorišta, višedecenijske i svetski poznate, manifestacije poput Bitefa, Festa, Nišvila, Exita.

Prazne zgrade poput „Jovine gimnazije“ slika su rezultata procesa pražnjenja svega od suštine i sadržaja.

Sablast se širi. Aveti su se preselile iz noći u svetli deo dana, keze se sa svakog ćoška kao neka najezda đavoljih izvršitelja koji iseljavaju sadržaj i suštinu redom.

Ispraznila je ova ekipa izvršitelja još devedesetih Hrvatsku od Srba uprkos planu Z4, a u poslednjoj iteraciji i Kosovo sve lupajući se kao i devedesetih u patriotske grudi.

Prazni od sadržaja i delove Srbije koje predaje ili prodaje po samo njima odgovarajućem modelu klanja vola za šniclu.

Ozbiljno sam se zabrinuo kad su najavili odbranu Vojvodine od nepostojećih neprijatelja i separatista.

Koliko i kako su ispraznili od sadržaja kasu Republike Srbije, možemo samo pretpostaviti. Nadam se uskoro i jasno videti.

Uporedo sa ovim procesom satiranja svakog smisla, naravno, ide i proces izvrtanja. Treba uspostaviti nov model vrednosti, nasilničkih, fašistički nametnutih.

Alhemija pretvaranja ružnog u lepo, glupog u pametnog, diletantizma u znanje, batinaša sa bejzbol palicom u nežno biće kome je neophodna zaštita, – ma u heroja, koji čini neviđene poduhvate prebijanja studentkinje koja leži na zemlji, propagandu besomučnih laži u novinarstvo, studente u neprijatelje, profesore u neprijatelje, umetnike u neprijatelje, poljoprivrednike u neprijatelje, narod u neprijatelja.

Pravljenje Srbije 2.0.

U nekom imaginarnom životu voleo bih da vidim kako bi izgledalo ostvarenje tog plana. Da vidim šta bi glavni glumac to ostvarivši radio i uradio sa svojom prazninom, koja je bezgranična.

Ipak, sada i ovde taj film neću gledati, kao što nećete ni vi jer STUDENTI POBEĐUJU!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.