Pisati danas o knjigama vredi samo u dva slučaja: kada autor prikaza knjigu doživi kao istinsko umetničko delo ili kada određena knjiga ima bitan uticaj na moguću promenu svesti, dok njen sadržaj ima katarzičnu ili isceliteljsku funkciju.
U slučaju nedavno objavljene knjige Smeh po vešalima beogradskog uglednog novinara, dramaturga i scenariste Radeta Radovanovića, radi se upravo o ovom drugom.
To je knjiga angažovane književnosti, sva, celim svojim sadržajem okrenuta logici kulture sećanja i oponentna kulturi zaborava, koja nakon poslednjih ratova i raspada Jugoslavije postaje uobičajena, svesno skrivajući tragične istine.
Rade Radovanović, kao ratni dopisnik Radija Slobodna Evropa, Smeh pod vešalima koncipira jednim svojim tokom kao hroniku zločina koje su vojne i paravojne snage Slobodana Miloševića i njegovog režima počinile nad kosovskim Albancima, a drugi tok vodi tragajući po civilnim i vojnim uzrocima narastanja neviđenog zla i ponašanjima njegovih protagonista, posebno ideologa.
Nalazeći snage, odvažnosti i književnog umeća u toj kavalkadi leševa, krvi i svekolike nesreće Radovanović uspeva, manirom vrsnog dramaturga, da stvori nekoliko zaokruženih likova, a celokupno delo prožeto je gotovo nestvarno tačnim portretom tadašnjeg ministra informisanja, a današnjeg predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.
U istovremenom izdanju Most Art Jugoslavije iz Beograda, Kruzaka iz Zagreba i Botimet Koha iz Prištine pojavila se ova knjiga, sazdana na istini i dokumentu, ali, na svoj način i autobiografska, koja čitaoce od prve do poslednje stranice drži u stanju istinske napetosti.
Knjiga je to koja se lako ne ispušta iz ruku.
Šta je u žanrovskom smislu Radovanovićevo delo: hronika zločina, autobiografija, autobiografski roman ili sve to i daleko više?
NATO bombardovanje Srbije dato je, u krupnom planu, realno, viđenjem objektivnog radijskog izveštača, ali i intimistički kroz fini emotivni kaleidoskop porodičnih zbivanja.
Fascinirajuća je filigranska mera kojom Radovanović slika ubijanje kolega u RTS-u NATO-vim „tomahavcima“ uz prisustvo zločinačke Miloševićeve vlasti, koja je svesno žrtvovala sve TV radnike koji nisu bili članovi JUL-a i SPS-a, kao uostalom, i uništavanje kineske ambasade.
Kolažiranje proterivanja, ubijanja i pljačkanja nevinih civila kojima je jedini greh bio što su Albanci, sa više nego moćno analitičko-psihološki slikanim predstavnicima zločinačke vlasti u rasponu od alkoholiziranih oficira do onih koji su bili sasvim blizu vrha piramide Miloševićevog zločinačkog projekta.
Duboko me je potresao dijalog koji je Radovanović vodio s vozačem Aleksandra Vučića, ministra informisanja.
Taj čovek iz naroda, radikalski ostrašćen odlučio je, ako zapadnjaci okupiraju Srbiju, ubiti svoju decu i sebe.
Tužan je to odraz zabluda koje je crveno-crna koalicijska vlast sejala.
Autorova dramaturško-scenaristička magija, kroz dijaloški besprekorno artikulisanu formu uverljivo tka dramatiku dubokog humaniteta.
Ironija, s nekom suptilnom distancom je jedno od autorovih najubojitijih stilskih sredstava.
Radovanović to čini gotovo poslovičnom lakoćom, što je odlika literarnog majstorstva.
Nisam mogao objektivno prosuđivati prizore atentata na dragog prijatelja i velikog glumca Envera Petrovcija ili pak prikaze nedoumica, strahovanja i svih iskušenja velikog scenografa Geroslava Zarića.
Znao je Radovanović da belo iskrenosti, damare duboke ljudskosti velikih umetnika, dovede u fokus čitaočeve pažnje u delu koje se bori za humanitet u vremenu zlotvora i njihovih zločina.
Najviše imponuje autorovo naizmenično govorenje, čas monološki, čas dijaloški, koje je posebno moćno, realno, rezonski, mudro.
I zabrinutost pater familijasa i nežnost brižnog oca mešaju se u ovoj moćnoj proznoj fakturi s golom suvoćom radijskog reportera.
Ratnog!
Smeh pod vešalima žanrovski i stilski ima momente istinske briljantnosti, ali ispred svega i iznad svega stoji moćni moralni profil novinara nepovijene kičme.
Zanimljiv je način na koji Radovanović dokumentarno tačno i precizno donosi slike etničkog čišćenja, a zatim to znalački kontekstira u tadašnju evropsku i svetsku političku situaciju, izvodeći, ređe kroz lično promišljanje, a češće kroz dijaloge i monologe stvarnih likova, vrlo tačne zaključke o tom vremenu političkog nevremena.
Samosvesno i bez dilema u vremenu beznađa autor će stvoriti čitav niz toliko upečatljivih prizora izvorne snage da se dokumentarno i autorski razvihoreno pripovedanje amalgamiraju.
Meni, koji sam prošao četvorogodišnju danteovštinu sarajevske opsade, posebno su imponovale asocijacije i komparacije u odnosu na totalitarne prizore o kojima, kao lucidan posmatrač i svedok vremena, Radovanović meditira, gotovo bih rekao trećeplano.
I slikanje ratne jeze pomešane sa zdravim narodnim humorom u ambijentu novobeogradskih solitera pokazuje autora kao lucidnog beležnika surove stvarnosti.
Smeh pod vešalima trebalo bi da Vlada Srbije štampa u tiražu koji bi omogućio pre svega mladim generacijama Srbijanaca da se suoče sa ispraznošću i lažima o srpskom junaštvu i nepobedivosti, da konačno počne temeljna denacifikacija srpskog društva i srpske države. Dragan Stojković, tihi i samozatajni izdavač, sa svojom izdavačkom kućom Most art Jugoslavija, objavljivanjem knjige Radeta Radovanovića čini hrabar gest, na koji se, nažalost, ne odlučuju finansijski, ali ne i programski moćnije izdavačke kuće.
Treba gajiti plemenitu nadu da će knjižare iz Beograda, Prištine, Zagreba i Sarajeva, omogućiti da se što veći krug čitalaca upozna s ovim Radovanovićevim udžbenikom antifašizma. A doba koje živimo na to nas obavezuje ako želimo da antifašistička misao, kojom obiluje ovo delo, pobedi mrak fašizacije koji je ponovo prekrio naše krajeve.
Knjiga na ponos autoru, ali i izdavaču!
Autor je pisac, reditelj i teatrolog
Beogradska promocija knjige u subotu
Promocija knjige „Smeh pod vešalima“ Radeta Radovanovića biće održana u subotu (18 časova) u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Povezani linkom u razgovoru će učestvovati profesorka Valjbona Petrovci i istraživačica Nora Ahmetaj, Priština; publicista Božo Kovačević, Zagreb; reditelj Ademir Kenović i novinar Adil Kulenović, Sarajevo; istoričarka Latinka Perović, profesorka Vesna Rakić Vodinelić, general Blagoje Grahovac i autor, Beograd. Modaratorka razgovora je rediteljka Ana Miljanić, direktorka CZKD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
