Da li šund, kič i neukus predstavljaju potpuno gubljenje kulturnih, tradicionalnih i moralnih vrednosti i da li je to Srbija koju želimo da ostavimo budućim generacijama, „našoj deci“?
Za našu decu – estrada u čitankama za osnovne škole, dok se Desanka Maksimović izbacuje iz istih. Za našu decu – dela Ace Lukasa na policama knjižara, uz dela velikana srpske književnosti. Za našu decu – izdavanje knjiga, koje bi trebalo da produbljuju razmišljanja, budu učiteljice života, filozofije, istorije i kulture srpskog i drugih naroda, postalo je monopolistička igra onih koji imaju novca, ili zaleđine.
Dok mnoštvo mladih, neafirmisanih pisaca, neke čak i lično poznajem, zapisuje svoja dela u sveskama, notesima, na računarima, sanjajući da se njihovo delo nekada, negde objavi, Goran Vesić najveći uništitelj Beograda, koji mu je posekao pluća, zagadio vodu i izmenio izgled mnogih kulturno istorijskih objekata u Beogradu, izdaje knjigu upravo o ovom gradu. Ponižavajuće je da ta knjiga stoji rame uz rame sa knjigama o Beogradu Mome Kapora i Duška Radovića. To nije poniženje samo ovih velikana, već celog našeg naroda. Vređanje inteligencije.
Dok mi beležimo na hartiji, Aca Lukas kupajući se u parama ( i ko zna čemu sve) izdaje nekakvu knjigu.
Da li je Vuk reformisao azbuku da bi se njome služili neuki, neobrazovani prostaci kojima je svaka druga reč psovka, a rečenice u TV emisijama nepovezane? Da li ju je reformisao kako bi isti ti njome pisali nekakva „književna dela“, oni će reći „romane“, ja ću reći notorne gluposti i književne pobačaje? Da li je to ono što narod, a posebno mladi treba da čitaju? Kakva se poruka šalje? Kakva se „budućnost Srbije“ time stvara?
Na ovaj način sistemski uništavane generacije jedan deseterac Gorskog vijenca neće znati da izgovore. Da li je Njegoš ostavio mudrosti i putokaze, da bi se pored njegovih dela na policama nalazila, a kasnije citirala „dela“, nekakavih estradnih zabavljača? Je li naš nobelovac, Ivo Andrić napisao Prokletu avliju, da bi se pored njegovih dela našla „dela“ čoveka koji bi, po svemu sudeći, trebalo da se nalazi u zatvoru proklete avlije? Jesu li Selimović, Lazarević, Kostić, Ćosić, Dis i drugi zaslužili da se njihova imena nalaze pored imena Ace Lukasa, Gorana Vesića i drugih koji se danas nazivaju „piscima“? Kvaziknjiževnici. Srbija se danas nalazi u vrtlogu poljuljanih i gotovo sasvim izgubljenih moralnih, kulturnih, društvenih i tradicionalnih vrednosti. Kriminal i diktatura okupiraju državu, podržani od strane estrade i tako zajedničkim snagama pretvaraju našu lepu državu u kartel, a naš narod u ovce.
Tome se mora stati na put. Može i drugačije – da sačuvamo svoju kulturu, zadržimo vrednosti i pravimo razliku između umetnosti, prave književnosti i ovoga čemu apsolutno ne mogu da dam drugi naziv osim šunda. Možemo da učimo svoju decu kako da razlikuju pravu književnost i prave vrednosti, od smeća kvaziknjiževnosti koja se servira kao nekakav novi talas, trend, a po principu – svako može biti pisac.
Autorka je kopredsednica pokreta „1 od 5 miliona“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
