Hanibal KovačKnjiga novinara Hanibala Kovača “Kamo sutra“ nije poželjna da se predstavi u Kulturnom centru Šabac. Kako objašnjavaju nadležni iz ove nekada prestižne kulturne ustanove “svi termini do kraja godine su popunjeni“, ali je jasno da je nalog za ovu drakonsku meru stigla iz lokalnog vrha SNS.
Sam autor kaže da nije iznenađen ovim potezom navodno naprednjaka, jer sve što rade je duboko nazadno.
To je nastavak opšteg sunovrata u ovom gradu, jer, na primer, prekinuta je dvodecenijska tradicija Šabačkog letnjeg festivala, koji je po svojim učesnicima i porukama bio oaza i vesnik mira na jugoslovenskim prostorima, bespravno su smenjene direktorka Šabačakog pozorišta Minja Bogavac i Narodnog muzeja Nela Tonković…
Kovač ukazuje da je ova knjiga zbir tekstova objavljenih u „Danasu“ i „Podrinskim“, i da je to svojevsrna istorija beščašća za ovih deset godina na vlasti SNS i Aleksandra Vučića.
Sigurno da lokalne vlasti posebno iritiraju i karikature Predraga Koraksića Koraksa koje su obogatile ovu knjigu. Recenzent dr Sandra Raškovć Ivić ukazala je da ju je autor pisao sa mnogo strasti i hrabrosti ali da tu nema mržnje prema neistomiščljenicima.
Ima samo prezira ili blaže zapitanosti nad njihovim izborima u odlukama koje donose i podržavaju u ovim „vunenim“ vremenima.
Prvo izdanje od 500 primeraka praktično je rasprodato, a Kovač nema nameru da promociju knjige obavi u nekom restoranu ili kafeu, upravo zato što bi se lokalne vlasti poslužile „prljavim“ trikovima da tu raznorazne inspekcije.
Nažalost, nema ni reakcije novinara, jer poslednji javni protest šabačkih novinara bio je protiv tadašnjeg ministra odbrane Beatislava Gašića, a nema ni protesta nekih drugih organizacija i udruženja.
Ostaje i gorak ukus da Kulturni centar nije to što je bio i što bi trebalo da bude, vesnik promena i slobode misli. Pod imenom Doma omladine ovde je delovao jedan Miomir Grujić Fleka, ovde je rođena „Čivijada“ da bi 1971. godine list „Čivija“ bio zabranjen, ovde se i danas održava Uskršnji rok maraton i priređuje konkurs za najbolju neobjavljenu srpsku pripovetku za nagradu „Laza Lazarević“…
O kakvom naprednjačkom udaru se radi dovoljno govori i da su u prvom krugu te 2020. bili su poništeni izbori na svih sto biračkih mesta.
Za direktorku KCŠ došla je učiteljica, koja i kao osnovac nije bila uzor, a nedostajale su joj petice, pa čak i iz vladanja i fizičkog vaspitanja. Sam Kovač ostaje borac za slobodu misli i novinarstva, počev od njegovog prvog intervjua sa Vukom Draškovićem koji je zabranjen u omladinskom listu“25.maj“, pretučen je na bazenu šabačkog radikala jer je branio Rome od diskirminacije, bio dipisnik Radio Slobodne Evrope, a tokom bomardovanja 1999. od lokalne vlasti proglašen za NATO lokatora…
Nekada se Šabac dičio da je „glava Beogradu gradu“, pre svega po kulturnim i civilizacijskim dostignućima, herojskoj tradiciji sa tri ordena koje nema nijedan grad, a do izbora 2020. bio i jedini slobodni grad u Srbiji. Očigledno da to više nije!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
