Sušenje četvrte grane vlasti

Na ovaj način srpski Parlament razmatra izveštaje nezavisnih institucija.

Nakon što Poverenik za informacije od javnog značaja, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Agencija za sprečavanje korupcije, svake godine, u roku, dostave Narodnoj skupštini svoje godišnje izveštaje u kojima se ukazuje na probleme u oblastima kojima se institucije bave, epilog je zakasnela ili nepostojeća reakcija Parlamenta.

Nepostojeća, jer je nakon 2014. godine, prekinuto sa razmatranjem izveštaja nezavisnih institucija sve do 2019. kada se Skupština ponovo rešila da se vrati ovoj aktivnosti.

Zakasnela, jer se u 2020. godini, tek na kraju, umesto u prvoj polovini godine, pozabavilo ovom zakonskom obavezom i to da u jednom danu razmotri i usvoji izveštaje.

Razmatranje izveštaja nezavisnih institucija je još jedna “žrtva” nerada Parlamenta tokom vanrednog stanja uz dodatnih četiri meseca uspostavljanja novog skupštinskog saziva nakon izbora.

A u izveštajima nezavisnih institucija se mogu naći konkretni slučajevi poput: nelegalne gradnje na Savskom nasipu, slučaj gondole na Kalemegdanu, učešće javnog funkcionera Zorana Babića u saobraćajnoj nesreći na naplatnoj rampi Doljevac, slučaj “Beograd na vodi”, slučaj finansiranja kompanije Er Srbija i dr.

Nakon razmatranja izveštaja na skupštinskim odborima usvojeni su zaključci sa preporukama koji se ne obraćaju uglavnom nikome konkretno i ne oročavaju period do kada se mora postupiti po njima te je onda veoma lako da i niko ne bude odgovoran za njihovo sprovođenje.

Uloga nezavisnih institucija se poslednjih godina, u skladu sa stanjem demokratije u društvu, polako urušava. Iako su uspostavljene sa svrhom kontrole organa izvšne vlasti, njihova funkcija je često blokirana nečinjenjem drugih.

Poverenik za informacije od javnog značaja ne može da obezbedi izvršenje svojih rešenja jer Vlada ne ispunjava svoju ulogu u procesu, Agencija za sprečavanje korupcije izriče mere upozorenja Srpskoj naprednoj stranci tokom izborne kampanje koje se ne poštuju i sl.

Dugogodišnji problem sa nedovoljnim brojem zaposlenih i manjkom budžeta je i dalje aktuelan, iako se na to ukazuje u gotovo svakom izveštaju nezavisnog organa.

Značaj koji Skupština i Vlada pridaju radu nezavisnih institucija je očigledan kada se uzme u obzir da je izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u Skupštini kasnio šest meseci, ili da je izbor veća Agencije za sprečavanje korupcije takođe sproveden sa šest meseci zakašnjenja zahvaljujući Ministarstvu pravde. Dakle, u periodu od pola godine te institucije su bile delimično onesposobljene za rad.

Sve prethodno navedeno je u susret 1. aprilu kada će navedene nezavisne institucije podneti svoje izveštaje za prethodnu godinu i novog ciklusa skupštinske mimikrije u kojoj svi rade svoj posao i većih problema u državi nema.

Ovde možete da pročitate “Analizu izveštaja nezavisnih institucija i njihovih preporuka za 2019. godinu”, koju je uradila Crta.

Autorka je viša istraživačica u Crta.