Svi smo mi Marija i Milovan

Dva meseca je u pritvoru, koji je njoj, i petorici drugih aktivista, određen zbog optužbe da su planirali rušenje ustavnog poretka. Sud je kao dokaz za ovo delo prihvatio audio snimak, načinjen tajno, što se prema izjavama pravnih zastupnika pritvorenih, smatra nezakonitim dokazom.

Ovih dana je posle višegodišnjeg sudskog procesa doneta presuda optuženim rukovodiocima firme „Namenska“ iz Lučana. Proces je pokrenuo Milovan Milivojević, kome je poginuo sin, na radnom mestu, pod okolnostima koje su ukazivale na propuste u organizaciji procesa proizvodnje. Od 2017. kad je izgubio sina, do današnjih dana, prolazio je sa porodicom, nezamisliva i neobjašnjiva stradanja.

Njegove kolege, komšije i poznanici okrenuli su se protiv njega, umesto da ga podrže. Godinama su ćutali i prihvatali da su stradanja sa smrtnim ishodima u „Namenskoj“ sudbinski određena, i da je pobuna protiv rukovodstva neka vrsta jeresi. Pored večne boli za izgubljenim detetom, Milovan je izopštenje iz zajednice, kojoj je pripadao, dostojanstveno podnosio, i strpljivo očekivao zemaljsku pravdu od nadležnih sudova.

Ponovo je doživeo bolni udarac nepravde, jer je jedan od optuženih oslobođen a drugi osuđen na dve godine zatvora.

Milovan Milivojević i Marija Vasić su se suočili sa ekstremnom nepravdom, izazvanom odlukama predstavnika sudske vlasti. Sudije, čije su žrtve postali, nisu odlučivali na osnovu pisanih zakona, već po nalozima ljudi koji su ih suspendovali.

Pristajući na takvu anomaliju, sudije su legalizovale nepravdu. Ona je zavladala sudskom granom vlasti i transformisala osnovno pravilo u pravnom sistemu, da je svako nevin dok mu se ne dokaže krivica. Kad nepravda zavlada svako je kriv, ako sudija tako odluči.

Marija Vasić i petorica drugih aktivista, pritvoreni su kao teroristi, jer su se, navodno, spremali da sruše ustavni poredak. Sudije se nisu bavile dokazima koji bi potvrdili pripremu ovako teškog dela. Postojale su samo reči i mišljenje o određenim temama, izneti u običnom razgovoru među ljudima. Nije pronađeno oružje, ni planovi za teroristički akt.

No, sve to sudijama nije bilo važno, važno je da se uhapsi grupa, kako bi se potvrdila ideja o obojenoj revoluciji. Njen kreator i realizator svih elemenata naše sveopšte propasti, obznanio je da je tu „revoluciju“ pobedio, i trebalo je samo da je materijalno potkrepi, hapšenjem terorističke grupe.

Vrhovnik je osmislio delo, a sudije su ga prihvatile i promovisale nepravdu kao način društvenog funkcionisanja. LJudima u ulogama sudija nije bilo teško da „zaborave“ na nezakonite dokaze, jer je njihov etički, moralni i profesionalni kodeks prekriven poslušničkim i podaničkim mentalitetom i primitivnom željom za sticanjem nekih beneficija.

U sudskoj vlasti se ogledaju vrednosti jednog društva. Pomoću zakona sudije ne dozvoljavaju da ovlada nepravda. Za njih je zakon iznad svakog pojedinca, ma kakvu funkciju vršio u društvu. Zakonom štite sopstveni integritet i pravdu, kao vrhovno načelo društvene svesti. Ako zakon ispuste iz ruku i dozvole da ga prigrabe pohlepne ruke nekog umišljenog moćnika, koji veruje u pravo da odlučuje o svemu i svakome, poništiće se pravila civilizovane zajednice i zavladaće nepravda. Ona briše granice između dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja. Oslobađa najgore iz ljudi.

Moralno deprivirani i mentalno insuficijentni kreću u ostvarenje sopstvenih želja i najnižih pobuda. Postavljaju sopstvene zakone i promovišu nova pravila po kojima im je sve dozvoljeno. Prihvataju samo zakon jačeg.

Pravdu dele prema utilitarnim principima, i definišu je ličnim merilima. Ko je ne prihvata, neprijatelj je, i treba ga uništiti. U takvom društvenom ustrojstvu su se našli Marija Vasić i Milovan Milivojević, personifikacije hiljada poznatih i nepoznatih žrtava malignog društvenog stanja u kome živimo. Još uvek nismo dovoljno budni da vidimo svu strahotu i dimenzije našeg ponora. Ostalo je još veoma malo vremena da shvatimo da smo svi mi Marija Vasić i Milovan Milivojević.

Autorka je neuropsihijatar iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.