Nekada davno Aleksis Piron, koji je nekoliko puta pokušavao da postane član Francuske akademije, sastavio je sebi za života epitaf kako „ovde leži Piron, koji nije bio niko, čak ni akademik“ („Ci-git Piron, qui ne fut rien, pas meme academicien“). Polazeći od činjenice da je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) definisana kao samostalna ustanova, kojom upravljaju njeni članovi i koji imaju pravo da biraju nove članove, osim tajnog glasanja (po savesti onih koji glasaju), valjalo bi da postoje i neka definisana merila po kojima će novi članovi biti birani.

U objavljenom pozivu za predlaganje članova SANU pisalo je da su neophodne potvrde o citiranosti iz Univerzitetske biblioteke u Beogradu ili Matice srpske u Novom Sadu, kao i navođenje Hiršovog indeksa, bez kojih dokumentacija kandidata ne bi bila kompletna. Osim tih kvantitativnih pokazatelja, za koje se sada ispostavilo da su samo orijentacioni (na primeru kolege dr Miodraga Stojkovića, da izuzetno visok Hiršov indeks nije od značaja), te da se oni ne mogu porediti između disciplina, postoje i oni kvalitativni, kao što su prevashodno kvalitet naučnih radova i autorski doprinos. Zatim, posebno se ceni da je kandidat stvorio novu generaciju naučnika, odnosno svoju školu u Srbiji, ostvario međunarodnu saradnju, organizovao naučni rad, te bio vodeći istraživač koji je odgovoran za prezentaciju rezultata i prihvatanje rada od strane međunarodne naučne javnosti.

Ukoliko su, dakle, dva kandidata iz iste naučne discipline i oblasti i pretpostavimo (zbog nemogućnosti da se izveštajima o kandidatima još uvek javno pristupi) da imaju slična kvalitativna dostignuća, logično bi bilo da podršku odeljenja dobije onaj kandidat koji ima značajno veću citiranost, odnosno Hiršov indeks, kao i značajno veći ukupni i prosečan impakt faktor po radu, što govori o kvalitetu radova u kojima je autor ili vodeći koautor. Ako to nije slučaj, kao na primer u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka, postavlja se pitanje šta je onda bilo presudno da ishod glasanja bude takav?

Jedan od odgovora mogao bi da bude da je subjektivno pravo članstva kako će glasati i da se to ne obrazlaže. Svakako da je prema ustrojstvu same institucije odgovor primeren, ali kojim to putem onda ide SANU, ako od dva kandidata iz iste oblasti promoviše naučno daleko manje uspešnog?

Zbog velike društvene odgovornosti koju ova krovna naučno-umetnička institucija u Srbiji ima, nije dovoljno samo reći da su izbori njena unutrašnja stvar, uz opravdavanje subjektivnosti prilikom glasanja kao nečega što je uvek postojalo, ili kako niti jedan Volter (sa kojim je polemisao Piron sa početka teksta) nije bio izabran iz prvog pokušaja.

Autor je doktor poljoprivrednih nauka