Toksično nasleđe rudarstva

Publikacija je namenjena širokoj javnosti i iako je bazirana na naučnim činjenicama i saznanjima, pisana je razumljivim stilom i jezikom.

U ovoj publikaciji razmatrani su u prvom delu izazovi u sprovođenju zakonom zahtevane procene uticaja na životnu sredinu i procene uticaja na zdravlje, kao integralnog dela procene uticaja na životnu sredinu za ovaj projekat. U tom smislu navode se nedostatak transparentnosti pri donošenju strateške odluke o otvaranju rudnika litijuma i bora u području Jadra; odsustvo stručne, naučne i javne debate i diskusije o projektu firme Rio Tinto i mogućim štetnim uticajima i na živi svet, i na ljudsko zdravlje; nedostatak procene uticaja na zdravlje sprovedene za ovaj projekat u okviru strateške procene uticaja na životnu sredinu koja je urađena pre nekoliko godina, kao i nepostojanje procene uticaja na zdravlje u objavljenom nacrtu studije procene uticaja na životnu sredinu na sajtu firme Rio Tinto.

U publikaciji se navodi da posebno zabrinjava činjenica što situacije sa nepostojanjem procene uticaja na zdravlje stanovništva nije jedinstvena samo za ovaj projekat, već ne postoji nijedna procena uticaja na zdravlje novih planova, strategija ili konkretnih projekata, koje zahtevaju i naše zakonodavstvo i međunarodni propisi. Procena mogućih štetnih uticaja na zdravlje nikada nije urađena u okviru procene uticaja na životnu sredinu za bilo koji plan, strategiju ili konkretan projekat u Srbiji, iako po zakonu mora biti sastavni deo procene uticaja na životnu sredinu za sve nove planove i strategije (strateška procena uticaja na životnu sredinu) i konkretne projekte (procena uticaja na životnu sredinu).

Cilj ove procene je da se procene mogući rizici i proceni da li je moguće zaštititi ljudsko zdravlje i koje procedure treba primeniti da bi se rizici sveli na minimum, a ako to nije moguće, da bi se odustalo od takvih projekata. Iako nekad u studijama uticaja postoji jedan pasus ili nekoliko stranica sa naslovom „procena uticaja na zdravlje“, zbog formalnih zahteva našeg zakonodavstva, ovi delovi uprkos naslovu ne sadrže procenu mogućih zdravstvenih rizika urađenu metodološki onako kako to preporučuju stručna literatura i Svetska zdravstvena organizacija.

U osnovnom delu publikacije, navodi se da je Jadar poljoprivredna regija u Srbiji, te se razmatraju glavne potencijalne štetnosti koje bi nastale ako se otvori rudnik bora i litijuma u tom području, a na osnovu dostupnih podataka o tehnologiji koja će biti primenjena i koja se nalazi na sajtu firme Rio Tinto.

Ova regija je poznata po svojoj predeonoj i biološkoj raznovrsnosti, sa 101 prijavljenim tipom staništa. Geološko nasleđe ovog područja kao i nekoliko zaštićenih prirodnih područja nalaze se u širem području predviđenog podzemnog rudnika „Jadar“. Više od polovine tipova postojećih predela pripada kompleksu obradivih površina i šumaraka. Pored toga, postoje i pašnjaci i lovišta koji se odlikuju izvanrednom raznolikošću biljnog i životinjskog sveta.

Rudarenje metala i metaloida, uključujući i rudarenje i ekstrakciju bora i litijuma, prati značajno zagađenje životne sredine otpadom iz procesa ekstrakcije i prerade rude koji sadrži teške metale i procesne hemikalije. Otpadne vode koje se izlivaju iz rudnika i sa deponija otpada (jalovišta) sadrže teške metale, koji se nagomilavaju u zemljištu i vodenim staništima, što može dovesti do vrlo štetnih, a u vreme niskih vodostaja i sušnih perioda i do letalnih efekata na vodene organizme.

Očekuje se da kako vreme odmiče i rudarenje postaje intenzivnije, količine čvrstog toksičnog otpada i otpadnih voda porastu, a time i rizici od incidenata nastalih zbog eventualnog izlivanja neprečišćenih otpadnih voda u reku Jadar. To bi činilo da se zagađujuće materije prenesu na veće udaljenosti i ugroze živi svet. Za većinu živih organizama, vodenih i kopnenih biljaka i životinja, koncentracije bora i litijuma koje bi imale štetne trenutne (akutne) ili dugotrajne (hronične), subletalne i letalne posledice po žive organizme jako su niske i mogu usled akcidenata veoma lako biti premašene. Otuda su i rizici po zdravlje i opstanak živog sveta veliki. Štetni efekti različitih jedinjenja arsena i bora danas su relativno dobro poznati.

S obzirom da je zbog intenzivnije industrijske upotrebe litijuma u savremenim tehnologijama ovaj hemijski element jedan od novih zagađivača životne sredine, o njegovom uticaju na pojedine grupe biljaka, životinja i mikroorganizama još uvek se relativno malo zna, i to uglavnom na osnovu eksperimentalnih istraživanja, što dodatno ukazuje na neophodan oprez pri proceni rizika od tog metaloida.

Rudarenje i obrada jadarita, minerala koji sadrži bor i litijum, vremenom bi moglo dovesti do postepene i sveukupne devastacije regiona Jadra, uključujući zagađenje glavnih prirodnih resursa (površinskih i podzemnih voda i zemljišta), gubitak biodiverziteta, uništavanje predeone raznovrsnosti i gubitak ekosistemskih usluga. Region Jadra sadrži velike rezerve podzemnih voda koje su od strateškog značaja za vodosnabdevanje šireg područja Srbije, što je posebno važno imajući u vidu očekivane efekte klimatskih promena.

Ugroženost snabdevanja nezagađenom vodom za piće očekivana je ne samo zbog sve izraženije neravnomernosti raspodele padavina tokom godine, već i zbog povećane učestalosti poplava koje mogu dovesti do oticanja zagađujućih materija iz deponija toksičnog rudničkog otpada u vodotokove. Dolina Jadra spada u poplavna područja jer su joj periodične poplave i do sada bile svojstvene, što su stanovnici imali priliku i ove godine da iskuse.

Još uvek nisu dostupni podaci od strane kompanije Rio Tinto o svim detaljima planirane eksploataciji minerala jadarita, a koji su neophodni za preciznu procenu uticaja na životnu sredinu i zdravlje. Kako je jadarit vrlo složenog mineralnog sastava i nikad ranije nije eksploatisan, mora se imati u vidu da će biti primenjena potpuno nova, dosad neobjavljena tehnologija ekstrakcije bora i litijuma, što predstavlja realnu prepreku kvalitetnoj proceni uticaja na životnu sredinu i na zdravlje lokalnog stanovništva.

U cilju prevencije, treba primeniti sve mere predostrožnosti kako bi se izbegle moguće negativne posledice po zdravlje lokalnog stanovništva. No, kako je tehnologija nova, ne može se odrediti koje bi to mere bile i u kojoj meri bi bile efikasne. Ukupan uticaj svakog novog projekta, pa i projekta „Jadar“ mora se razmatrati na sveobuvatan način i u odnosu na celokupan projekat, oslanjajući se na trenutno dostupne podatke, a ne parcijalno, u odnosu na njegove pojedine delove.

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije dozvolilo je kompaniji Rio Tinto da izvrši samo delimičnu procenu uticaja na životnu sredinu i to samo za rudarske aktivnosti, isključujući procese ekstrakcije litijuma i bora, formiranja i zaštite deponije opasnog otpada, i primene tehnologije proizvodnje krajnjeg proizvoda, litijum-karbonata čistoće neophodne za proizvodnju baterija. Takav pristup ne omogućava kvalitetnu analizu svih uticaja celokupnog projekta.

Autori teksta su urednici zbornika:
Milena Kataranovski
Tamara Rakić
Elizabet Paunović
Predrag Simonović

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.