Printskrin Jutjub Grad BeogradU senci patrijaršijskih zidova, uz mešavinu vizantijske nostalgije i jeftinog populizma, potpisan je memorandum o osnivanju Univerziteta „Sveti Sava“. Predsednik priča o „ogromnom koraku napred“, crkveni vrh priziva Bolonju, Luven i Oksford. Na papiru, trijumf tradicije i nauke. U realnosti, očajnički pokušaj da se spase tonuća vlast tamjanom i nacionalnim brendingom.
Ovo nije greška u proceni niti naivni idealizam. Ovo je brutalan politički manevar. Kada režim koji je duboko zabrazdio u aferama, ekonomskoj neizvesnosti i studentskim protestima više nema šta da ponudi, poseže za poslednjim adutom, Svetim Savom kao štitom. Umesto da reformiše postojeće fakultete koje je sam urušio, vlast odlučuje da napravi paralelni sistem lojalan sebi. Univerzitet koji će „baštiniti patriotizam“ zvuči lepo samo dok ne shvatite da je to eufemizam za ideološku kontrolu.
Pozivati se 2026. godine na Luven iz 1425. ili Gregorijanu iz 1551. kao uzor nije vizija, to je priznanje civilizacijskog poraza. Evropski univerziteti su opstali jer su se sekularizovali i oslobodili dogme. Mi radimo suprotno: pokušavamo da 21. vek gradimo na temeljima 13. veka, verujući da će prepisivanje prošlosti sakriti odsustvo budućnosti.
Srpska prosveta ima dva velika nasleđa. Jedno je Dositejevo, znanje kao sloboda, knjiga u torbi, razum iznad autoriteta. Drugo je srednjovekovno, manastirsko. Aktuelna vlast svesno bira ovo drugo jer joj Dositej više ne odgovara. Dositej je učio da se čovek oslobađa tutorstva. Ovima treba tutorstvo, samo što se sada zove „etos pravoslavne vere“ i služi kao filter za kadrove.
„Golgota“ koju predsednik pominje nije samo retorička figura. To je opravdanje za bunker. Spoljni i unutrašnji neprijatelji, „temeljne vrednosti“ pod opsadom, sve to vodi ka istoj tački: treba nam novi univerzitet koji će proizvoditi poslušnike, a ne kritičare. Medicina, pravo i tehničke nauke „rame uz rame“ sa teologijom pod istim etosom? To nije hibrid, to je naučna fantastika u kojoj sumnja postaje greh, a kritičko mišljenje politička nepodobnost.
U svetu gde se univerziteti mere citatima, patentima i sposobnošću da zadrže talente, mi ćemo meriti „ljubav prema otadžbini“. Excel tabele će se popunjavati pod treperavom svećom, a kadrovi birati po političko-crkvenoj liniji. Rezultat? Još brži odliv mozgova, još niža međunarodna relevantnost i još jedna institucija koja će služiti kao rezervoar za podobne.
Ovo je klasičan manevar režima u defanzivi. Kada realni stubovi (Medicinski, Tehnološki, Pravni) godinama propadaju pod pritiskom partijskog zapošljavanja, korupcije i nemara, ne rešavaš problem, ti otvaraš novu radnju sa lepšim imenom.
Sveti Sava je bio diplomata i modernizator svoga doba koji je gledao ka istoku i zapadu da bi stvorio nešto novo. Danas bi ga verovatno postidela ovakva instrumentalizacija njegovog imena za političko preživljavanje jedne elite koja je zaboravila osnovnu lekciju: narod se ne prosvetljuje zidovima, već duhom istine koji se ne plaši nijednog pitanja.
A mi već imamo Univerzitet u Beogradu, instituciju sa više od dva veka tradicije koja je prepoznata u svetu i stoji rame uz rame sa mnogim uglednim evropskim univerzitetima. On je, uprkos svim manama i godinama zanemarivanja, ostao najvažnija tekovina srpskog modernog prosvetiteljstva. Iz njegovih amfiteatara izašle su generacije naučnika, lekara, pravnika i inženjera koji su gradili ovu zemlju i danas je drže u životu. On i dalje školuje mlade ljude koji misle svojom glavom, one iste koji su odbili da ćute i pokrenuli ozbiljnu studentsku pobunu.
Ta studentska pobuna nije običan protest zbog loših uslova ili niskih stipendija. Ona je mnogo više: ona je živi dokaz da Dositejev duh nije ugašen. To je bunt generacije koja odbija da bude indoktrinirana, koja traži meritokratiju umesto podobnosti, kvalitetno znanje umesto dekorativnog patriotizma i diplomu koja vredi i u Beogradu i u Berlinu. Ovi studenti jasno poručuju da ne žele novi univerzitet pod tamjanom, oni žele reformu postojećeg sistema kako bi Srbija konačno prestala da bude zemlja u kojoj talenat beži, a poslušnost napreduje. Njihov pokret je najjači udarac ovom memorandumu, jer pokazuje da se slobodan um ne može kupiti novim fasadama ni ugušiti političkim dekretima. Oni su dokaz da pravo prosvetiteljstvo živi u glavama mladih, a ne u crkvenim odajama i predsedničkim kabinetima.
Kasno Marko na Kosovo stiže. Shvatili su da im studentski bunt i „generacije koje razmišljaju svojom glavom“ izmiču kontroli, pa pokušavaju da stvore novu generaciju koja će misliti njihovom. Ali to je uzaludno. Jer kada jednom mladi ljudi okuse slobodu mišljenja, teško ih je vratiti u kavez, makar taj kavez bio pozlaćen i osvećen.
Na kraju, ovaj Univerzitet „Sveti Sava“ nije projekat za budućnost Srbije. Ovo je pokušaj da se kupi još malo vremena za vlast koja tone. Iluzije, čak i kada mirišu na tamjan, imaju kratak rok trajanja. Dositejev duh, koji danas najjasnije živi u studentskim protestima, teško je ugasiti memorandumima i svećama. Vlast može da gradi nove zidove, ali ne može da zaustavi one koji su već naučili da misle svojom glavom.
Autor je predsednik Nacionalnog odbora IAESTE
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
