Važno je da svi budemo na pravoj strani barikade 1Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović

Nama, što bi rekao politikolog Mladen Mrdalj, „treba više a ne manje demokratije“. Srpska demokratija danas umire uživo u direktnom prenosu. Šta se dogodilo sa vladavinom naroda, ko zapravo vlada Srbijom i kako da odbranimo državu od vlasti i vratimo je narodu?

U inspirativnoj knjizi „Pravo na pobunu – uvod u anatomiju građanskog otpora“ (Fraktura. Zaprešić, 2010), Srećko Horvat i Igor Štiks savremenu demokratiju opisuju ovako: „Demokracijom zovemo poredak kojim zapravo vlada aristokracija, dakle, oligarhija, uz pristanak mnogih koji ga daju na povremenim izborima i potom nestaju s političke pozornice dok ih se opet ne pozove da svojim izlaskom potvrde pristanak na ono što nije njihova već zapravo aristokratska vladavina, pri čemu je ono najbolji tu da označi najmoćnije i najbogatije“.

Na drugom mestu autori ukazuju na suštinu problema sa demokratijom danas: „Suvremene liberalne demokracije karakterizira ne vladavina naroda, što bi demokracija trebala značiti, već isključivanje građana iz politike. Veliki broj građana suvremenih država uopće se ne prepoznaje u izbornoj i predstavničkoj demokraciji te apstinencijom često izražava neartikulisan protest i frustraciju zbog vlastite nemoći“.

Autori nude i rešenje ove demokratske anomalije i političke bezvoljnosti savremenog čoveka i građanina: „Bitka za istinsku demokraciju vodi se i vodit će se upravo na tom polju s ciljem razvijanja modela radikalne i radikalno inkluzivne demokracije koja će omogućiti aktivnu participaciju građana u političkom odlučivanju o stvarima koje ih se direktno tiču“.

Definitivno naš veliki društveni problem je odsustvo veće uključenosti građana u politiku. Građani se često ne koriste ni pravom da biraju ili budu birani na izborima kao jedinim preostalim oblikom političke participacije.

Za to vreme kasta profesionalnih političara vlada Srbijom 30 godina. Sasvim je jasno da oni posle izbora vladaju bez ikakve kontrole. Srbija odavno nije imala referendum po bilo kom pitanju, kao oblik direktne, neposredne demokratije. Imamo politički sistem koji se pretvorio u vladavinu parapolitičkih monopola koji kontrolišu sve sfere politike, službi bezbednosti, medija i privrede.

Više nije dovoljna samo promena vlasti. Moramo kompletno da razgradimo ovaj pogubni politički sistem i podignemo novi. Srbiji nedostaje „demokratija odozdo“, od najmanje jedinice organizovanog građanstva: na Univerzitetu, u preduzećima, u zgradama i naseljima…

Nama su neophodni svi oni klasični oblici protesta: od studentskih demonstracija, preko radničkih štrajkova i seljačkih buna do građanskih uličnih akcija kojima bismo svi zajedno branili naša prava: na slobodu misli, na rad, na naš grad, na naše selo, na zdravu životnu sredinu… Građani moraju biti svesni da imaju demokratsko pravo na pobunu i građansku neposlušnost, kao i da im niko neće pokloniti slobodu, pravdu i demokratiju.

Ovo je vreme za nove političke ideje i novi društveni dijalog. Više nego ikad potrebna nam je participativna demokratija, inkluzija građana u politiku i svest o tome da „ti odlučuješ“.

Treba da tražimo više referenduma od republičkog do lokalnog nivoa, povratak oduzetih nadležnosti, prihoda i imovine lokalnim samoupravama i najhitniju promenu kompletnog izbornog zakonodavstva i prelazak na kombinovani (mešoviti) izborni sistem koji bi omogućio glasanje i za kandidate po imenu i prezimenu, a ne samo za zatvorene partijske izborne liste.

Vredi razmisliti o obaveznosti glasanja, većem broju izbornih jedinica, stepenastom izbornom cenzusu, olakšanom biračkom pravu za naše državljane u inostranstvu (glasanje poštom ili elektronskim putem), dvodomnom parlamentu, promeni kompletnog državnog uređenja…, i o svemu tome otvoriti javne rasprave i kroz otvoreni dijalog omogućiti cirkulaciju i razmenu političkih ideja.

Iako ne delimo uvek ista politička uverenja, pa čak i kada se nalazimo na potpuno suprotnim ideološkim polovima, važno je da budemo na „pravoj strani barikade“ i da se držimo otvorenosti, komunikacije, tolerancije i solidarnosti kada su u pitanju bazične demokratske vrednosti i odbrana demokratije.

Tako i ovo „srpsko“ čitanje jedne inspirativne „hrvatske“ knjige, i otvoreni dijalog jednog „desničara“ sa levičarima i neomarksistima nije ništa neobično već upravo normalno i plodotvorno prožimanje političkih ideja koje su „iznad levice i desnice“.

Kao što su nam problemi u kojima živimo zajednički, tako to mogu biti i mnoga rešenja. Ali, pre svega nam je potrebno otvaranje tabu tema savremene demokratije, poštovanje i otvoreni dijalog između različitih mišljenja, a sve u interesu opšteg dobra, a ne stranačkih i ličnih interesa oligarhije i parapolitičkih monopolista. Već danas da pokažemo na našem primeru kako bi trebalo da izgleda ta Srbija posle Vučića kao prava demokratska država.

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.