Vukovar – grad koji je ubijen

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Letos sretoh prijatelja koji je u leto 1992. napustio Beograd, odbijajući da bude deo nacionalističkog ludila., 25 godina ni jednom nije došao u Srbiju. Godine su prošle, sećanje i bes bledeli, letos je došao u Beograd. Bilo je određene doze optimizma u njemu, pitao je za situaciju, nisam mu želela kvariti utiske, prepustila sam ga blaženom ne znanju, igrom sudbine, dan nakon našeg susreta je u Knez Mihajlovoj naleteo na Šešelja i štandove SRS. Zaćutao je. Brojao dane do isteka odmora i otišao.

2. Eh te crne žene, mnogo su me oduševile kada su obeležavale godišnjice stradanja Srba u Hrvatskom logorima. Posebno mi se dopao onaj deo govora koi govori o kontinuitetu S-H odnosa kroz istoriju. Pa kažu da su, kada su navalili Turci Hrvati pobegli u Evropu, a Srbi ih branili. Kada su nas napali Austrougari Hrvati su kao udarna pesnica najviše klali i vešali nejač po Srbiji. Kada je navalio Švaba, naši divni komšije su nas takođe, bacali u jame, klali , krali našu decu ubijali ili ih pokrštavali ih (Diana Budisavljević)…yahvaljujući našim divnim komšijama ima nas za proteklih 100 godina barem milion manje. E zbog toga mi se dopada predlog da se obeleži mesto gde su Srbi šamarali Hrvate.