Foto: Medija centarNerado zato, jer je pomenuti tekst još jedan u nizu sličnih tekstova iz velikog, politički jasno motivisanog i definisanog, projekta revizije i falsifikovanja istorije Drugog svetskog rata na ovim prostorima.
Glavni pravac udara pomenutog projekta jeste pokušaj tzv. dokazivanja da su fašizam i komunizam isto.
Nažalost, u dobrom delu današnje Evrope postoje takve tendencije, te Srbija u tom pogledu nije usamljena.
Ono što se u ovakvim tekstovima, kao što je pomenuti, ističe jeste činjenica da se potpuno svesno ignorišu razlike u borbi protiv fašizma za vreme Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije i, recimo baltičkih zemalja, da uzmemo jedan karakterističan primer.
Iz svojih pragmatičnih razloga i Evropska unija je jednom svojom rezolucijom ovakav pristup olakšala.
Poznato je da su se jugoslovenski komunisti za rat pripremali daleko pre Hitlerovog napada na Sovjetski Savez.
Takođe, za tadašnje odnose u komunističkom svetu, ili kako se govorilo, u međunarodnom radničkom pokretu, Hitlerov napad 22. juna, bio je samo logičan okidač za podizanje ustanka u Jugoslaviji, tj. i u Srbiji.
Poznati su pokušaji da dođe do dogovora između četnika i partizana o zajedničkoj borbi protiv okupatora.
Do takvih zajedničkih borbi je i došlo na početku rata u zapadnoj Srbiji, na primer, prilikom oslobađanja Krupnja.
I to bi bilo skoro sve kada je o četničkom otporu reč.
Kada su postale jasne razmere kolaboracije sa okupatorom u Srbiji, u borbi protiv fašističkog neprijatelja i njegovih domaćih pomagača, partizani su svoje neprijatelje zarobljavali, a za velika i očigledna nedela streljali.
Partizani nisu svoje neprijatelje klali.
Navodi iz pomenutog teksta nisu bilo čime verodostojno potkrepljeni, i verovatno su preneti iz svojevremene kvislinške propagandne mašinerije, obilato korišćene protiv partizana.
U istoriografiji iz perioda II svetskog rata nema nijedne fotografije na kojoj se vidi to što im se pomenutim tekstom insinuira, dok za četnike ima bezbroj.
Nikad niko nije čuo za termin „partizanske trojke“, dok su četničke bile poznate po širenju straha i trepeta.
I, kao što rekoh na početku, ne bih ovom prilikom širio ovu veoma važnu problematiku, sem da autoru skrenem pažnju na neke nezaobilazne izvore.
Ratko Martinović je napisao knjigu „Od Ravne gore do vrhovnog štaba“, iz koje je moguće proveriti moje pomenute navode.
Takođe, u vezi sa pominjanjem Despotovca, skoro je objavljeno reprint izdanje knjge autora Dušana Price i Joksima Radojkovića „Mijajlova jama“, zapisi o zločinima četnika Draže Mihailovića sa vreme Drugog svetskog rata na području Srednjeg pomoravlja i Gornje Resave.
Što se tiče promene politike saveznika u pružanju pomoći tokom Drugog svetskog rata, predlažem knjigu Bila Dikina „Bojovna planina“.
Ovaj autor je bio neposredni svedok onoga šta se stvarno na terenu događalo, a bio je i bliski saradnik Vinstona Čerčila na njegovim memoarima.
I, na kraju, pošto je ostalo nešto manje od mesec dana do Sv. Nikole, predlažem autoru teksta da ode u selo Vranić nadomak Beograda, na drugi dan Sv. Nikole, i da poseti spomen-kuću porodice Pantić.
Možda mu ta eventualna poseta pomogne u objektivnijem sagledavanju onoga šta se stvarno dešavalo za vreme II svetskog rata, ali čisto sumnjam.
Autor je predsednik Saveza antifašista Srbije
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Kako su se trgovački brodovi štitili od napada podmornica?
Bravo gospodine Kraus,nažalost danas je to vrlo“ moderno“ ne samo kod nas nego na čitavom Zapadu kojeg nesretni Serbi tako obožavaju.
Poštovani Sa56, izjednačavanje komunizma i fašizma je moderno na zapadu, nažalost, ali ima i gore, fašizam je još moderniji na istoku, u šta se možete uveriti u Mađarskoj, Poljskoj i baltičkim zemljama, čak i u Rusiji, koja je od fašizma najviše stradala.
Danas se sve relativizuje da bi se odvukle paznja od monstruoznosti danasnjih sistema i to be samo kod nas nego sirom sveta.Izracunajte samo koliko je ljudi napostilo svoje zemlje u potrazi za bilo kakvim zivotom,a tek koliko je ljudi izgubilo svoje zivote u brojnim zemljama.
Kako stoji sa poređenjem-u brojkama tog stalno pominjanog zločina u selu Vranić sa brojem ubijenih u Beogradu posle oktobra 1944.g. i širom Srbije?
Da li g.Kraus posećuje antifašiste u Izraelu i ima li tamo nekih elemenata aparthejda i šta on misli o tome?
Može li se porediti broj ubijenih ljudi u svetu u ime levih ideja-slobode, jednakosti, bratstva, vlasti radnika i seljaka, sa zločinima počinjenim u ime desnih ideja? Slutim da teg veoma preteže na levu stranu.
Vi poredite babe i žabe da biste dokazali ono što vama odgovara.
Ne može se porediti zločin u jednom selu, izvršen u nekoliko dana, sa brojem ubijenih u Beogradu i celoj Srbiji posle 1944.
Onda morate dodati i sve četničke zločine od 1941, u celoj Srbiji, i celoj Bosni, kao i četničku blisku saradnju s Nemcima, koja je od 1942 do kraja rata bil neupitna. Kao i četničku saradnju s ustašama, o čemu postoje dokazi i fotografije. Idite na internet stranicu biblioteke znaci, tamo imate desetine hiljada dokaza, kako iz srpskih tako i iz svetskih arhiva. Crno na belo.
Samo tako može da se upoređuje, a ne kako bi vi hteli, selo Vranić na jednoj strani a na drugo Beograd i cela Srbija.
Uporedite brojeve ubijenih od fašizma, i od komunizma. Samo probajte da ne budete pristrasni, kako je već postalo uobičajeno poslednjih decenija, od kako komunizam više nije pretnja (znate ono, šutiranje mrtvog konja…)
zločini u ime desnih ideja?
Ma slobodno čoveče reci ono što misliš, ne boj se neće ti ni dlaka faliti sa glave.
Nije valjda da te malo blam ?
A kako bi bilo da Vi, sve krijući se iza lažnog imena, ne poredite „babe i žabe“, batalite logiku „a šta vi radite Crncima“ i manete se kafansko-slavskih epohalnih istina? Porediti zločin nad civilima (među njima i nad bebom u kolevci) u Vraniću sa streljanjima osumnjičenih i optuženih za ratna nepočinstva, špijuna, zaostalih bandi, ratnih profitera, njihovih jataka… a često iz osvete, često i „nevinih“ u najmanju ruku je bezobrazluk, prozivati (Ad Hominem) Krausa za Izrael je antisemitizam, a „u ime desnih ideja“ vođeni su svi ratovi, uključujući i dva svetska, i sve današnje, i vršeni stravični zločini… (pa izračunajte sami)!
„Ova vajna marionetska vlada na čelu sa još vajnijim generalom Nedićem, prijeti pokoljem. To isto je radio i njihov izdajnički partner Pavelić, ali je postigao suprotno – narod se u masama počeo dizati protiv ovog izdajice… Nedić prijeti pokoljem, a mi mu odgovaramo da će partizani, zajedno sa narodom, nemilosrdno istrebljivati njegovu bandu… Krv za krv, smrt za smrt!“ (J.B. Tito, Četvrti broj Biltena Glavnog štaba, Beograd 4.9.1941)
„Danas hoću da vam kažem gorku i tešku istinu. Neka niko posle od vas ne rekne kako nije bio obavešten blagovremeno o teškoj i tragičnoj sadašnjici srpskog naroda. Srbija se, u ovom trenutku, nalazi na pragu građanskog rata. Priberite se i shvatite svu veličinu opasnosti koje nam prete. Njihove preteške posledice snosiće i oni koji ih žele i oni koji se protiv njih bore, i oni koji su krivi i oni koji su pravi.“ (M. Nedić, Poslednja opomena srpskom narodu, 10.9.1941)
Šef
okupacione vojne uprave dr
Harald Turner je 28. marta 1942.
zabeležio: „ Gospodin Nedić će
moći da prisvoji istorijsku zaslugu
da je za vreme njegove vladavine
jevrejsko pitanje u Srbiji u
potpunosti rešeno ”. Ukupan
broj stradalih srpskih Jevreja bliži
se procentu od devedeset
odsto.
O polemici oko četničkih zločina uglavnom se spominju oni u Srbiji, a ne spominju se četnički pokolji muslimana u gornjem Podrinju (Foča, Goražde, Čajniče, Višegrad, Rogatica) gdje je u toku 2-3 dana poklano (ubijeno klanjem) po dvije i više hiljada civila, od male djece do jedva pokretnih staraca i starica. Spominjem samo gornje podrinje jer sam o tome puno puta slušao od svoji roditelja, i rođaka koji su to preživjeli. Mnogi će te žrtve relativizirati tvrdnjom da su se desili i ustaški pokolji nad srpskom nejači što je tačno, ali se četnici nisu svetili ubijajući ustaše, kao što ustaše nisu ubijali četnike, nego nevine civile koji se nisu mogli braniti ili pobjeći!
Ima li razlike izmedju komunizma i nacional socijalizma? Ja mislim da ima: Nacional socijalizam je ubio milione radi rasne razlike. Komunizam je ubio milione usled klasne razlike. Nisam siguran da su zrtve komunizma zahvalne svojim dzelatima jer su pogubljeni od strane po svemu razlicitih komunista u odnosu na nacional socijaliste.
Gospodine vi stalno ponavljate jedno te isto. Treba revidirati istoriju. Moj djeda je vodio kada su partizani u jednom selu kod Savnika,C.Gora u poluprazan bunar bacili momke,.djevojke, starce partizani. Jauci su se culi 3 dana. Dosli su talijani i izvadili leseve. Tokom vadenja mucenika talijani su svo vrijeme plakali.Znamo i za Bulajiceve filmove.? Farsa, a po Cercilovom naredenju Podgorica bombardovana 78 puta.A krili ste nijesmo ucili o ustaskim i handzar divizije zlocinima u Pivi. Gdje su na u jednom selu u vatru bacili500 osoba,bebu staru 1 dan
Fašizam i Komunizam možda nisu indentične ideologije, ali daju veoma slične rezultate kad postanu vladajući sistemi. To se najbolje vidi u arhitektonici državnog aparata i u anatomiji vršenja vlasti. Upadljive sličnosti: Svemoćna i sveznajuća partija na vlasti koja kontroliše čitav politički i društveni život. Izgleda da takvi sistemi moraju da iznedre vrhovnog vođu, koji je, naravno, nedodirljiv i koji otelotvoruje narodnu volju, bilo nemačkog, bilo radnog naroda. To je, obično, najbolji sin, Nemačkog, Kineskog, Sovjetskog naroda ili, pak, najveći sin naroda i narodnosti Jugoslavije. I u jednom i u drugom sistemu ne postoji poštovanje individualnih ljudskih, ekonomskih, svojinskih, političkih, građanskih prava. Ne postoji pretpostavka nevinosti. Hapšenja i osude na montiranim procesima, bez mogućnosti smislene odbrane. Naravno, sudstvo i tužilaštvo potpuno pod kontrolom Državnih vlasti/partije, tužioci transmisija vrha nacističke ili polit-biroa komunističke partije. Posledice u tužilaštvu komunističkog sistema su nam poznate i dan, danas. Tajna politička policija, koja kontroliše građanstvo i prepoznaje i odstranjuje narodne neprijatelje. Postojanje radnih logora u oba sistema u koje se dospeva, naravno, bez sudske osude koji su u stvari logori smrti, jer se u njima radi do smrti bez hrane. Nemogućnost konstituisanja bilo kakve opozicije koja se po definiciji određuje kao neprijateljska i izdajnička, naravno, sa groznim posledicama po opozicionare. Dirigovana državna privreda i u jednom i u drugom sistemu bez ekonomskih sloboda pojedinaca kao građana. Zaista više nego dovoljno sličnosti. Sve ovo je bilo dobro poznato i čuvenom Karlu Poperu kada je pisao svoju knjigu „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji.“
Пошто видим да се развила занимљива дискусија, без вређања, са корисним информацијама и запажањима, на ову тему препоручујем мој видео на јутјубу: Slicnosti i razlike ideologija komunizma, nacional-socijalizma i demokratije