Vlast nastoji iz petnih žila, koristeći sva sredstava uticaja na stvarnost kojima raspolaže država Srbija, da obeshrabri i obesmisli svaki pokušaj poštenog izveštavanja.
Evo slučaja naše redakcije ukratko. Lekar poznat javnosti po tome što se otvoreno protivio načinu na koji je vlast upravljala korona krizom, objavio je na društvenoj mreži dopis u kome sud traži da se dostavi adresa tuženog predsednika Srbije.
Lekar je predsednika tužio privatno za klevetu, adresa na dopisu je prvi put objavljena kada je predsednik bio ministar informisanja 1998. i kada mu je dodeljen državni stan u Ju biznis centru.
Na osnovu te objave, upitali smo kabinet predsednika Srbije da li je menjao adresu, odgovoreno nam je, istina brzo i profesionalno, da nije.
Sam predsednik je ranije portalu koji je objavljivao bazu imovine političara koji se kandiduju na izborima rekao da živi u garsonjeri u naselju Belvil, dok je pomenuti u Ju biznis centru pripao njegovoj bivšoj supruzi, koja je nažalost, preminula početkom godine.
Sve smo to baš tako i objavili i baš rekli stambeni „kompleks“ Belvil. Drugi mediji su ranijih godina na sva zvona pisali kako je u blizini predsednikovog stana u Belvilu bila dojavljena bomba, kako je u blizini kuće njegovih roditelja u Jajincima pronađeno oružje…
Tekst niti smo plasirali na naslovnoj strani, niti smo učitavali tendenciozno da se možda predsednik preselio u rezidenciju Bokeljka na Dedinju, naprotiv, on je po tome i dalje napola stanar svoje garsonjere u „kompleksu Belvil“.
Pošto smo takav tekst objavili, postali smo informativni antijunaci dva dana na televizijama sa nacionalnim frekvencijama i u svim provladinim štampanim izdanjima kao mrzitelji predsednika koji su prvi put u istoriji sveta otkrili njegovu (podrazumeva se preciznu) adresu gde stanuje, potpali pod Krivični zakon, prekršili Zakon o podacima o ličnosti, narušili bezbednost štićene ličnosti…
Postali smo osobe sa Vulinove „poternice“, odnosno saopštenja MUP da policija našu mržnju prema predsedniku shvata ozbiljno, tema marketinške pobede stručnjaka Krstića, meta osude premijerke Brnabić, i tako dalje…
Da bi na kraju predsednik velikodušno rekao da nikad nije tužio ni jedan mediji pa neće ni nas.
On neće, ali je Poverenik za informacije od javnog značaja pokrenuo postupak, što znači da će nekog saslušanja pred tužiocem možda biti.
Javljali su se čitaoci, između ostalog i ljuti zbog toga, što kol centri vladajuće partije imaju sve podatke, adrese i brojeve telefona, znajući tačno kako svako domaćinstvo u Srbiji glasa, dok je naprasno to gde stanuje i glasa predsednik postalo najveća državna tajna.
Ali, sve je to uzalud, jer naš narod je još jednom zatrovan time da je predsednik „žrtva“ nekih tamo novina označenih kao niskotiražni tabloid, pamflet, propagandno sredstvo.
Da pred zakonom treba svi da budu jednaki, da zakon treba da bude isti za sve, i da imamo pravo da se pobunimo ako nije, e to je ono što ne sme do naroda da dopre, nego se mora prikriti i pokriti „žrtvovanjem“ predsednika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
