Kao razloge pada privredne aktivnosti, između ostalog, stručnjaci navode lošije rezultate u segmentu poljoprivrede kao i manju proizvodnju ostvarenu u Elektroprivredi Srbije i fabrici Fijat u Kragujevcu. Dok se za rezultate slabije od planiranih u poljoprivredi mogu tražiti, i to samo delimično, opravdanja u lošim vremenskim uslovima, kada je reč o EPS-u i Fijatu, Vlada Srbije ne može da pobegne od sopstvene odgovornosti za neuspeh.

Godinama stručna javnost upozorava da se EPS-om upravlja izuzetno loše a ostvareni rezultati izraženi kroz manju proizvodnju uglja i struje to jasno potvrđuju. Umesto da na čelo tog preduzeća postavi profesionalan menadžment vlast uporno forsira nesposobne partijske kadrove koji svojim neznanjem nanose štetu kako preduzeću tako i državi. Ako govorimo o Fijatu moramo poći od toga da je reč o kompaniji koja posluje u Srbiji zahvaljujući državnim subvencijama. S obzirom da je ta kompanija u svojoj fabrici u Kragujevcu postigla rezultate slabije od planiranih sasvim je jasno da je politika subvencionisanja potpuno pogrešna i što je najbolnije, ne predstavlja nikakav garant za očuvanje radnih mesta u toj za Srbiju strateški važnoj fabrici.

Veoma nizak rast domaćeg BDP je osnovni pokazatelj da je ekonomska politika kojom se Vlada Srbije izuzetno ponosi jalova i neadekvatna i da je jedino rešenje za boljitak njena promena iz korena. To znači da država mora da prestane sa pogubnom politikom štednje, privatizacije i javno-privatnog partnerstva kao i prebacivanja tereta ekonomske krize na pleća radnih ljudi. Pokazalo se da takva ekonomska politika ne samo da ne donosi bolji životni standard, veće plate, penzije i stopu zaposlenosti već ni ne utiče značajno na rast BDP. Dakle, i u tom segmentu kaskamo za drugim državama. Stoga je potrebno sprovesti u delo ono od čega vlast uporno beži a struka ukazuje da je reč o jedinom mehanizmu koji privredu Srbije može izvesti na „zelenu granu“, a to je reindustrijalizacija. Bez sprovođenja tog važnog i kako struka tvrdi učinkovitog procesa ne može se očekivati ni značajniji rast BDP niti, što je i najvažnije, njegovo odražavanje na povećanje kvaliteta života građana.

Povezani tekstovi