Obračun vlasti sa IT firmom Kar go nastavlja se jednakom žestinom. Nakon što je pre par nedelja policija poslala „prikrivenog islednika“ da naruči vozilo ovog servisa, i to čoveka koji se pretvarao da je invalid, da bi po dolasku na destinaciju najnormalnije ustao i prešao u policijski auto koji je tu čekao, pre tri dana situacija se ponovila.
I ovog puta po zaustavljanju vozila čekala je policija, izjava „putnika“ je odmah bila spremna, i u zajedničkoj akciji čitavog tima policajaca i inspektora auto je zaplenjen.
Silina kojom je vlast pritisla Kar go, kako bi se to kulturno reklo – budi sumnju u namere države, a zapravo ne ostavlja nimalo sumnje u te namere. Prvo sporno je upotreba „prikrivenog islednika“ – instituta koji se koristi za teška krivična dela, trgovinu narkoticima, kidnapere, ubice i tome slično, zbog čega je zakonom određeno da njegov angažman mogu da narede samo direktor i ministar policije i šefovi BIA i VBA. Ovde je takav instrument primenjen na jednog šofera.
Zatim je sporno oduzimanje vozila. Po pravilu, policija za prvi prekršaj divljim taksistima piše novčanu kaznu, a ne uzima im auto. Onda je sporno što je bilo ko uopšte reagovao, jer zakon na koji se policija pozvala nije ni stupio na snagu pa je čitava akcija po svemu sudeći nezakonita. Pa je sporno i to što je čitav tim policajaca, inspektora i ubačenih putnika zajednički nastupio da otkrije jednog taksistu bez dozvole, u državi u kojoj policija neće da pruži pomoć inspekciji da sruši divlji hotel na sred Pančićevog vrha. I onda je još sporno i to što su policajci snimljeni kamerom priznali da je naređenje za akciju stiglo od ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović, što je takođe protivzakonito.
Dakle, nije sporno to da država sprovodi zakon. Sporno je da ga zloupotrebljava. I da ga krši. I da ga prema jednima primenjuje, a prema drugima ne. To da li su vozači Kar go aplikacije taksisti ili šoferi limo servisa ovde nije bitno. Bitno je da li država primenjuje zakon ili progoni konkurente svojih štićenika. Ako vlast zloupotrebljava svoju moć da jedne progoni, a druge štiti, ako je moguće da policija reaguje „po nalogu ministarke“, a ne reaguje u Savamali po pozivu građana za pomoć, ako na Kopaonik neće da ide, ako u Novi Pazar ne sme da ide, ako se za spaljivanje kuće novinara dobija kazna od 400 evra, a sudovi se plaše da prihvate tužbu protiv predsednika, ako divlji taksisti caruju na aerodromu, a policija otima kola Kar go šoferima, ako komunalci biju ljude po autobusima, a Poreska uprava blokira račune nepodobnim medijima – onda narod takve vlasti treba da plaši. A kome treba vlast koje mora da se plaši i na čiju zaštitu ne može da osloni?
Nikome.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
