Vodeći politiku netrpeljivosti prema kosovskim Albancima iz Beograda, neprestano podsećajući na zločine koje su počinjeni nad Srbima, ne pominjući pritom ni rečju sve što je prethodilo tim zločinima, predsednik Srbije izveo je juče na Kosovu svoju uveliko poznatu nacionalističku predstavu.

I nije čudno što je baš Vučić, politički sin monstruma Vojislava Šešelja, i jedan od najglasniji ratnih huškača tokom devedesetih, juče u Kosovskoj Mitrovici rekao da je Milošević bio veliki državnik. „Jesmo li mi ili neko drugi isporučili našeg predsednika Hagu. Jesmo li mi isporučili naše generale. Najgore je da bi oni što su to sve učinili danas da nam drže lekcije.“

Slaveći zlodela Slobodana Miloševića i njegovih generala, osuđenih za najgore zločine nad kosovskim Albancima, iskoristio je kao i uvek priliku da kritikuje opoziciju, odnosno njegove političke konkurente, znajući, ipak, da niko od aktuelnih predstavnika opozicije zapravo i ne bi isporučio Miloševića Hagu, već da je to hrabro učinio ubijeni premijer Zoran Đinđić, samostalno, uz podršku tadašnjih retkih političkih saveznika.

U prvim redovima, žene plaču, deca spuštenih pogleda, nisu dočekali juče u svom mestu, južno od Ibra, svog predsednika, ali on im se obratio preko spikerfona, nadmeno, a tugaljivo, dajući im podršku da nastave da mrze svoje sunarodnike, ulivajući im nadu da će on, kao njihov spasitelj, jednog dana doći da ih zagrli… Patetična Vučićeva predstava, uz orkestriranu kampanju ovdašnjih medija, od javnog servisa do Pinka, uliva jedino uverenje da dok on i njegova politička garnitura budu na vlasti u Srbiji neće doći ni do normalizacije odnosa sa kosovskim Albancima ni do stabilnosti i bezbednosti u celom regionu.