Direktorka kontroliše policiju i brine o osuđenom Romiću 1Foto: EPA SASA STANKOVIC

Udruženje žena „Etno forum“ iz Svrljiga koje je, po sopstvenom statutu, osnovano radi prenošenja tradicionalnih načina obrade vune sa starijih na mlađe članove, u pismu upućenom na veliki broj adresa kritikovalo je prvostepenu presudu Ratku Romiću, kojom je bivši glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora DB-a, zbog učešća u organizaciji ubistva Slavka Ćuruvije, osuđen na dvadeset godina zatvora.

Kako se navodi u pismu, udruženje zahteva da se, u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, uspostavi nezavisan i nepristrasan sud, uz odsustvo nesputane samovolje izvršne vlasti.

„Svi znamo da čvrsta vlast u Srbiji u potpunosti kontroliše većinu medija i koristi ih kao sredstvo medijske hajke progonstva pojedinih lica, što je primenjeno i u slučaju istrage ubistva novinara Slavka Ćuruvije, kada je vođena žestoka negativna kampanja u medijima protiv optuženog Ratka Romića od samog početka 14. januara 2014. godine, kada je državno rukovodstvo držalo konferenciju na kojoj su govorili da su uhapsili UBICE Slavka Ćuruvije, što je negativno uticalo na pravičnost postupka“, deo je pisma udruženja Etno forum.

Tekst pisma u potpunosti odskače od statuta udruženja u kojem se ono definiše kao nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje, čiji je cilj osposobljavanje žena i njihova edukacija za preduzetničke i kulturne mogućnosti, prenošenje etno kulture i tradicionalnih načina obrade vune sa starijih članova udruženja na mlađe, radi očuvanja kulturnog blaga, promocija i afirmacija ženskog dela populacije radi pokretanja razvojnih inicijativa i projekta razvoja i afirmacija žena.

Kako za Danas objašnjava Jelena Radojković, predsednica „Etno foruma“, oni su u poslednjih nekoliko godina „napredovali“ i preorijentisali se u pravcu zaštite ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, javnih politika… Ona po sopstvenom priznanju ističe da nije pratila sudski postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije, a da se o pojedinostima informisala tokom sastanka sa Romićem. Kako objašnjava, ideju za sastanak dobila je od zajedničkih prijatelja iz bezbednosnih krugova koje je upoznala radeći u Komisiji za odlučivanje o pritužbama na rad policije MUP-a Srbije, a koji su želeli da čuju njeno mišljenje o slučaju.

– Mislim da je Romić imao operaciju kuka, pa je iz tog razloga mogao da provede neko vreme van kuće. Kao i pred svaki sastanak sam se pripremala i kada sam videla slike tog čoveka, i pročitala medijske izveštaje, malo sam bila skeptična. Rečju, ulazila sam na sastanak sa određenim predubeđenjem. Međutim, tada sam videla da se radi o potpuno normalnom, obrazovanom čoveku, kaže Radojković.

Ona dodaje da je, nakon što se udubila u slučaj, videla da ne postoji nijedan dokaz koji bi Ratka Romića povezao sa ubistvom Slavka Ćuruvije.

– I pored velikog broja nelogičnosti, čovek je osuđen. Ja smatram da Slavko Ćuruvija zaslužuje da se pronađu njegove ubice ali ne možemo osuditi bilo koga samo zato što se bliže izbori. Ja sam prošla na hiljade obuka o ljudskim pravima i smetaju mi takve stvari, tvrdi ona. Kako naglašava, u slučajeve ostalih okrivljenih se nije udubljivala pa ne može da govori o njihovoj krivici.

Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, kaže za Danas da joj pismo Udruženja žena „Etno forum“ iz Svrljiga podsetilo na prošlost.

– Upravo su nekakva fantomska udruženja žena podnosile tužbe protiv novina mog oca, na osnovu kojih su ti listovi ukidani i zabranjeni. Ista takva udruženja, za koje čovek nikada ne bi očekivao da se bave tim stvarima su tužila novine, i uvek bila na strani ugnjetača, ističe Ćuruvija.

Podsetimo, Radomir Marković, bivši načelnik RDB-a i Milan Radonjić, nekada prvi čovek beogradskog centra RDB-a osuđeni su na po 30 godina zatvora zbog organizacije ubistva Slavka Ćuruvije, vlasnika listova Evropljanin i Dnevni telegraf. Na kaznu zatvora od po 20 godina osuđeni su Romić i Miroslav Kurak, pripadnik rezervnog sastava RDB-a. Sud nije ustanovio ko je nalogodavac ubistva, kao i ni ko je neposredni izvršilac. Nakon Višeg suda u Beogradu, ovaj predmet prešao je u nadležnost Apelacionog suda.