Foto: Zoran Lesic

Politika podela je jedan od faktora koji podstiču dovođenje u pitanje presuda, kao i činjeničnih nalaza koji su sadržani u njima. To se dešava u raznim kontekstima i zapravo je nešto što je u ljudskoj prirodi. Isto tako, uvek će biti onih koji veličaju osobe koje je MKSJ osudio za činjenje teških zločina. Ne treba da vam govorim kuda mogu da odvedu poricanje počinjenih zločina, među kojima je genocid počinjen u Srebrenici, i prihvatanje osoba osuđenih za teške zločine kao heroja. Svima nam je jasno kakve su opasnosti povezane s takvim ponašanjem. S tim u vezi se nadam da će lideri zemalja i zajednica na području bivše Jugoslavije prihvatiti i poštovati težinu i prirodu zaključaka donetih na MKSJ i u domaćim postupcima. Jedino kada se prihvati odgovornost za zločine počinjene tokom sukoba, onako kako su to utvrdili međunarodni i domaći sudovi, može doći do istinskog pomirenja, ističe za Danas Teodor Meron, predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koji je proteklih dana bio na oproštajnoj turneji po regionu – u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.

* Da li je to onda novi zločin, pošto se Ratko Mladić pojavio u živom TV programu iz pritvora u Sheveningenu?

– U skladu s merodavnim Pravilnikom o pritvoru i Pravilnikom o nadzoru komunikacija u Pritvorskoj jedinici UN, svi pritvorenici imaju pravo da komuniciraju s članovima svoje porodice. Međutim, bilo kakav kontakt s medijima putem sredstava za komunikaciju Pritvorske jedinice mora unapred biti odobren od strane sekretara. Sekretar je 16. novembra 2018. izdao odluku kojom je utvrđeno da postoje razumni osnovi da je Mladić počinio prekršaj jer je koristio sredstva za komunikaciju Pritvorske jedinice da bi stupio u kontakt s medijima, direktno ili indirektno, bez prethodnog odobrenja sekretara. Sekretar je stoga smatrao da je nadziranje i preslušavanje Mladićevih nedavnih, ranijih i budućih neprivilegovanih telefonskih poziva na određeno vreme potrebno kako bi se obezbedili sigurnost i red u Pritvorskoj jedinici i da je to u interesu ostvarivanja pravde.

* Kako vidite to što je general Nebojša Pavković je dao intervju iz zatvora gde služi kaznu?

– Nebojša Pavković je u nešto drugačijoj situaciji. On je trenutno na izdržavanju kazne u Finskoj. U skladu sa sporazumom o izvršenju kazni između MKSJ i Finske (koji je primenjiv i na Mehanizam), uslovi pritvora su regulisani finskim zakonima, uz nadzor Mehanizma. Shodno tome, svakodnevna pitanja vezana za izdržavanje zatvorske kazne Nebojše Pavkovića, uključujući i pravila koja se odnose na obavljanje telefonskih poziva ili kontakt s medijima, regulisana su zakonima Finske.

* Mislite li da je Haški tribunal doneo pravdu regionu i vidite li neki novi sukob na Balkanu u budućnosti?

– Mislim da je važno naglasiti da je MKSJ imao ograničen mandat. Osnovan je da sudi osobama koje su najodgovornije za zločine počinjene tokom sukoba u Jugoslaviji devedesetih godina 20 veka. Nije bilo predviđeno, niti se od njega očekivalo da sudi svima koji su počinili zločine tokom sukoba na Balkanu. Glavni posao u tom pogledu mora biti izvršen na lokalnom i nacionalnom nivou, što važi i za napore za uspostavljanje pomirenja i za zadovoljavanje važnih potreba vezanih za žrtve. Po mom mišljenju, na nacionalnim i lokalnim političkim liderima, predstavnicima pravosuđa i civilnog društva je da obezbede da se postigne napredak na tom polju. Što se tiče mogućnosti da na Balkanu izbije novi rat, ne mogu predvideti budućnost, niti se smatram kvalifikovanim da se izjasnim po tom pitanju. Međutim, po mom mišljenju, sama činjenica da se takva pitanja postavljaju pokazuje da je tim važnije da se odmah udvostruče napori za pozivanje na odgovornost, da se razume i prihvati prošlost i da se nastoji ostvariti pomirenje.

* Bivša portparolka haškog tužilaštva Florans Artman optužila je Tribunal da je pomogao Srbiji da izbegne vezu sa genocidom u Srebrenici. Ona je rekla da je sud sklopio sporazum sa Srbijom da ne stavlja transkripte sa sastanaka Visokog saveta odbrane SRJ u dokazni materijal. Jesu li ti dokumenti išta promenili u tom slučaju?

– Neću komentarisati konkretne predmete. Ono što ću reći jeste da je nama, kao međunarodnim sudijama, i na MKSJ i na Mehanizmu, zadatak da donosimo pravne odluke o individualnoj krivičnoj odgovornosti na osnovu dokaza i u skladu sa praksom Međunarodnog suda i međunarodnim pravom. Pri donošenju presuda i odluka, koje mogu za ishod imati oslobađanje od krivice ili osudu, sudije se rukovode podnescima strana u postupku, dokazima i pravom, a ne političkim ili nekim drugim faktorima. I MKSJ i Mehanizam, kao njegov naslednik, su nezavisne i nepristrasne ustanove, koje se ne rukovode političkim faktorima. Bez ulaženja u komentarisanje bilo kog predmeta, reći ću samo da postoji postupak za uvrštavanje dokumenata u dokazni materijal, uključujući i na poverljivoj osnovi. Pretresno veće može odlučiti da ne prihvati određene dokumente iz različitih proceduralnih razloga. Ti razlozi su zasnovani na merodavnom pravu i ne uključuju sklapanje sporazuma sa državama.

* Često u javnosti vidimo članke da su neke velike sile „naredile neku presudu“ ili da utiču na sud da oslobodi neke od optuženih. Da li ima istine u tim tvrdnjama?

– Apsolutno ne. Kao što sam već rekao, MKSJ kao i Mehanizam su nezavisni i nepristrasni sudovi koje je osnovala međunarodna zajednica i kojima predsedavaju međunarodne sudije. Kao međunarodnim sudijama, i na MKSJ i na Mehanizmu, zadatak nam je da donosimo pravne odluke o individualnoj krivičnoj odgovornosti na osnovu dokaza koje predoče strane u postupku u datom predmetu i u skladu sa praksom Međunarodnog suda i međunarodnim pravom. Pri donošenju presuda i odluka, uključujući odluke o tome da li neku osobu treba osloboditi, sudije se, dakle, rukovode podnescima strana u postupku, dokazima i pravom, a ne političkim ili nekim drugim faktorima.

* Javnost u Srbiji i Hrvatskoj vas optužuje da ste pomogli da general Gotovina i Perišić prođu bez kazne. Da li ste im pomogli?

– Pre nego što se posvetim vašem pitanju moram da napomenem da ne mogu da govorim o pojedinačnim predmetima ili bilo kojim pojedinostima s njima u vezi. Međutim, kao što je već rečeno, posao sudije, uključujući i mene, jeste da donosi pravne odluke o individualnoj krivičnoj odgovornosti na osnovu dokaza koje predoče strane u postupku u datom predmetu i u skladu sa praksom Međunarodnog suda i međunarodnim pravom. Pri donošenju presuda i odluka, koje mogu za ishod imati oslobađanje od krivice ili osudu, sudije se rukovode podnescima strana u postupku, dokazima i pravom. Žao mi je što su određene odluke ili presude možda izazvale bol ili razočarenje. Ali moja uloga je da pratim ono što pravo i dokazi nalažu. Ništa više i ništa manje od toga.

* Kako onda komentarišete optužbe nekoliko bivših sudija Tribunala (sudije Šomburga, na primer) da ste vršili pritisak na njih u nekim slučajevima?

– Naravno da nisam. Rekao bih da je to što sudije diskutuju i razmenjuju različita viđenja čini integralni deo našeg posla. U svakom predmetu, sudije izražavaju svoje mišljenje i nastoje da, u vezi s pitanjima o kojima većaju, dođu do rešenja o kojima su se saglasile. To je inherentno u pravosudnom procesu. Kada ne mogu da se saglase, sudije mogu, i uvek su to radile, da prilože izdvojeno ili suprotno mišljenje.

Ne nameravam da se penzionišem

* Šta planirate kad odete u penziju?

– Nakon što se moj mandat okonča 18. januara 2019. nastaviću da obavljam dužnost sudije Mehanizma. Takođe ću nastaviti da predajem na Univerzitetu u Oksfordu. Drugim rečima, ne nameravam da se penzionišem kada mi istekne mandat predsednika.