Beograđanima teže do stana nego skoro svima u Evropi 1Foto: BETAPHOTO/ MILOŠ MIŠKOV

Sajt je uzeo odnos između cena na tržištu nekretnina i prihoda stanovništva i prema tim kriterijumima indeks za Beograd iznosi 19,46 a ispred njega od evropskih gradova samo je Pariz (sa indeksom 21,18), Moskva (21,12) i Split (20,38).

Neznatno iza srpske prestonice su Vladivostok (18,43), Milano (18,42) Gdanjsk (18,10), Minsk (17,62), Prag (17,25), dok je na primer London, koji inače važi za vrlo skup grad, sa indeksom 14,10 u sektoru nekretnina među evropskim gradovima na 20. a u međunarodnoj konkurenciji na 100. mestu.

Agencije koje se bave prometom nekretnina i same potvrđuju skok cena na srpskom tržištu koji je očit u poslednjih godinu-dve dana, čak i u vreme pandemije kada u ostalim zemljama ta vrsta prometa uglavnom miruje.

I prema podacima Republičkog geodetskog zavoda evidentno je da raste broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora u 2020. u odnosu na godinu pre, iako nije dostignut nivo iz 2018. i 2017. kada je tržište bilo na maksimalnom broju transakcija.

Beograđanima teže do stana nego skoro svima u Evropi 2

Cene su, međutim u prošloj godini počele da se uvećavaju, a agenti tvrde da se taj rast, zabeležen uglavnom u prestonici i par većih gradova, preliva i na naselja koja ranije nisu bila atraktivna za kupce.

Tako se osim lokacija na Novom Beogradu, Vračaru i Starom gradu, sada po znatno višim cenama traže i kvadrati na Zvezdari, Voždovcu, Čukarici, Paliluli…

Trend da se brže prodaju manji stanovi je ostao iako su i tu znatno povećane cene, ali do kupaca gotovo da najlakše dolaze najskuplji stanovi, poput onih iz centra gtrada ili u Beogradu na vodi gde kvadrat može da pređe i 7.000 evra.

Trenutno, najteže prolaze lokacije gde se kvadrat kreće oko neke srednje cene od oko 2.000 evra, tu je došlo do blagog zastoja, dok sve ispod i iznad toga prometuju više nego ranije.

Ekonomista Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja kaže za Danas da je tako visok rast cena ali i prometa nekretninama posledica ograničene konkurencije, odnosno imperfektnog tržišta.

– To je tržište sa anomalijama što ukazuje na postojanje crnih ili sivih zona iz kojih dotiču sredstva i ona se peru preko investicija u stambenu izgradnju, razne tipove nekretnina posebno u većim gradskim centrima poput Beograda, Novog Sada ili nekim turističkim odredištima – banjama, na Kopaoniku, Zlatiboru ili Divčibarama. To je novac koji dolazi iz sivih zona i upravo zato se može povezati sa neelastičnom cenom nekretnina. Znači da bez obzira na životni standard stanovništva čak i na pandemijske uslove koji su u normalnim tržišnim ekonomijama kočili tražnju za nekretninama, kod nas je rastao promet upravo iz tih imperfektnih razloga – kaže Đogović.

On objašnjava kako to potvrđuje kritike da je Srbija jedna oaza organizovanog kriminala, što se oslikava upravo na cenovnu neelastičnost ili čak rast cena u pandemijskim uslovima ako govorimo o nekretninama.

– Postoji potpuna povezanost sa organizovanim kriminalom koji je doista brendiran u našoj zemlji. Čak ni vlast ne krije njegovo postojanje s tim što ništa ne radi na njegovom sistemskom suzbijanju već ga kozmetički samo zabašuruje. Sve dok takav sistem vlada u zemlji, biće naglašena imperfekcija u cenama nekretnina. Kada pukne, splasnuće će i „mehur od sapunice“ o kome govorimo kada je reč o tražnji za nekretninama i povećanim investicijama – zaključuje Đogović.

Rang-lista

Numbeo se smatra najvećom svetskom bazom podataka o cenama nekretnina, životnim troškovima i o kvalitetu života. Osnovao ga je Mladen Adamović, bivši softverski inženjer Gugla iz Srbije. Prema ovoj listi stan sebi najteže mogu da priušte stanovnici Damaska i Teherana, a ubedljivo najlakše ljudi iz Memfisa i Detroita.

close
Beograđanima teže do stana nego skoro svima u Evropi 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.