Foto: BETAPHOTO/ MILOŠ MIŠKOVSajt je uzeo odnos između cena na tržištu nekretnina i prihoda stanovništva i prema tim kriterijumima indeks za Beograd iznosi 19,46 a ispred njega od evropskih gradova samo je Pariz (sa indeksom 21,18), Moskva (21,12) i Split (20,38).
Neznatno iza srpske prestonice su Vladivostok (18,43), Milano (18,42) Gdanjsk (18,10), Minsk (17,62), Prag (17,25), dok je na primer London, koji inače važi za vrlo skup grad, sa indeksom 14,10 u sektoru nekretnina među evropskim gradovima na 20. a u međunarodnoj konkurenciji na 100. mestu.
Agencije koje se bave prometom nekretnina i same potvrđuju skok cena na srpskom tržištu koji je očit u poslednjih godinu-dve dana, čak i u vreme pandemije kada u ostalim zemljama ta vrsta prometa uglavnom miruje.
I prema podacima Republičkog geodetskog zavoda evidentno je da raste broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora u 2020. u odnosu na godinu pre, iako nije dostignut nivo iz 2018. i 2017. kada je tržište bilo na maksimalnom broju transakcija.
Cene su, međutim u prošloj godini počele da se uvećavaju, a agenti tvrde da se taj rast, zabeležen uglavnom u prestonici i par većih gradova, preliva i na naselja koja ranije nisu bila atraktivna za kupce.
Tako se osim lokacija na Novom Beogradu, Vračaru i Starom gradu, sada po znatno višim cenama traže i kvadrati na Zvezdari, Voždovcu, Čukarici, Paliluli…
Trend da se brže prodaju manji stanovi je ostao iako su i tu znatno povećane cene, ali do kupaca gotovo da najlakše dolaze najskuplji stanovi, poput onih iz centra gtrada ili u Beogradu na vodi gde kvadrat može da pređe i 7.000 evra.
Trenutno, najteže prolaze lokacije gde se kvadrat kreće oko neke srednje cene od oko 2.000 evra, tu je došlo do blagog zastoja, dok sve ispod i iznad toga prometuju više nego ranije.
Ekonomista Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja kaže za Danas da je tako visok rast cena ali i prometa nekretninama posledica ograničene konkurencije, odnosno imperfektnog tržišta.
– To je tržište sa anomalijama što ukazuje na postojanje crnih ili sivih zona iz kojih dotiču sredstva i ona se peru preko investicija u stambenu izgradnju, razne tipove nekretnina posebno u većim gradskim centrima poput Beograda, Novog Sada ili nekim turističkim odredištima – banjama, na Kopaoniku, Zlatiboru ili Divčibarama. To je novac koji dolazi iz sivih zona i upravo zato se može povezati sa neelastičnom cenom nekretnina. Znači da bez obzira na životni standard stanovništva čak i na pandemijske uslove koji su u normalnim tržišnim ekonomijama kočili tražnju za nekretninama, kod nas je rastao promet upravo iz tih imperfektnih razloga – kaže Đogović.
On objašnjava kako to potvrđuje kritike da je Srbija jedna oaza organizovanog kriminala, što se oslikava upravo na cenovnu neelastičnost ili čak rast cena u pandemijskim uslovima ako govorimo o nekretninama.
– Postoji potpuna povezanost sa organizovanim kriminalom koji je doista brendiran u našoj zemlji. Čak ni vlast ne krije njegovo postojanje s tim što ništa ne radi na njegovom sistemskom suzbijanju već ga kozmetički samo zabašuruje. Sve dok takav sistem vlada u zemlji, biće naglašena imperfekcija u cenama nekretnina. Kada pukne, splasnuće će i „mehur od sapunice“ o kome govorimo kada je reč o tražnji za nekretninama i povećanim investicijama – zaključuje Đogović.
Rang-lista
Numbeo se smatra najvećom svetskom bazom podataka o cenama nekretnina, životnim troškovima i o kvalitetu života. Osnovao ga je Mladen Adamović, bivši softverski inženjer Gugla iz Srbije. Prema ovoj listi stan sebi najteže mogu da priušte stanovnici Damaska i Teherana, a ubedljivo najlakše ljudi iz Memfisa i Detroita.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Mobilni internet u Srbiji pet puta skuplji nego u Sloveniji
Clanak a narocito podnaslov su blago obmanjujuci i nisu dovoljno precizni. Ovde se radi ne o ceni kvadrata nego pristupacnosti placanja te cene od strane lokalnog stanovnista (prosecna plata). Tako da Damask nije najskuplji grad na svetu niti je Beograd 4. u evropi. Ali problem naravno postoji.
Na stranu sto je Beograd, odavno ipak precenjen grad narocito sa gradskkim vlastima koji ga laganica pretvaraju u ljutu kalakurnicu. Bio je svetski grad sezdesetih i sedamdesetih, dok nije pocelo maligno divljanje u Kaludjerici. Medjutim drugi fenomen je na delu. U vreme sveopste oskudice, potraznja stanova, po svim ekonomskim parametrima treba da opada. Postavlja se pitanje ko, odakle, iz kojih struktura , koji to cunami bogatasa stvara gotovo nerealnu potraznju da bi stanovi bili skupi do visine cetvrtog mesta u Evropi? O mnogim pitanjima koja stoje iza prenaduvanih cena, jos nema adekvatnih analiza strucnjaka.
Pa upravo to je u članku i napisano….cenu drže kupci koji plaćaju GOTOVINSKI…basnoslovne sume za kvadrat.Dok god bude tako nema nagoveštaja da će pasti cene
Stručnjaci jos nisu kupili diplome , te se bez istih ne usudjuju da izadju sa ˝stručnom ˝analizom pred i ovako obmanutu javnost…
Probajte nesto juznije,ima dosta praznih kuća i pustog zemljišta.Sta ste navalili na taj masni i zadimljeni Beograd.
Možda jer je tu koncentrisan sav kapital zemlje. Pa tako je tj „najlakše“ naći posao i imati iole neku platu. Što u drugim mestima nije moguće…
Verovatno ste se i Vi iz rodnog grada preselili na jug. Ili ipak zivite tamo gde ste rodjeni?
Hvala Bogu da ste nešto napisali o malverzacijama sa pumpanjem cene kvadrata i sa pranjem para kroz gradnju. Samo nastavite.
Cene su skocile ali uglavnom na atraktivnom lokacijama. Sva naselja preko starog pancevackog mosta, su manje vise ostala sa istom cenom, bas kao i delovi Palilule.
Za 130 000 eura mozes kupiti radnicku polovnu kutiju na Novom Beogradu, u kojoj ces s mukom odgajati decu, renovirati, uzivati u mirisu haustora starih 70 godina……Celi zivot raditi za banku, da otplatis kredit za tu kutiju…… ili, otici 20-30km od Beograda, vreve, guzve, migranata, kriminalaca i 1001 stetne stvari koju nosi velegrad, i napraviti savrsenu kucu, sa bazenom sa duplo manje novca, kucnim ljubimcem, sirokim uredjenim dvoristem itd itd. Svakom svoje 🙂
Pranje para ide po celoj Srbiji – Nisu, Novom Sadu Kragujevcu gde sam vidjao mlade vlasnike zgrada sa dzipovima sa beogradskim registracijama. Otuda i naduvane cene nekretnina.
Inace da je pameti trebali bi poreskom politikom i svim drugim nacinima stimulisati stanovanje na selu i manjim gradovima. Nazalost pameti ni na vidiku a kamoli na vlasti.
DA je promet stanova 2020 učestvovao sa rekordnih 4,22 milijarde evra u BDP
i podigao „kreditni rejting“ Srbije
Banana drzava – kriminalci o svemu odlucuju. Praonica love . Izlaz za postene –na Horgosu!!!
da, bas tako! surova istina!
Jak standard nema šta! Pa koliko se love pere cena je taman!
80% zgrade se proda jos u temelju. To znaci da su u pitanju keš kupci. Ono sto preostane, investitor pokusava da zavali kreditnim kupcima.
Znam IT strucnjake koji zaradjuju po 2500 eura, i koji 10 godina rade svoj posao, i jos uvek nisu odlucili da kupe stan u Beogradu, jer je preskupo i nelogicno. U medjuvremenu su se ozenili, i koliko vidim…… odnece te svoje ustedjene pare u neki deo Minhena, i tamo kupiti jeftiniji stan nego u Beogradu. Zele bolje uslove za svoju decu, bolje skole, i prespektivu. A to je elita ove zemlje….. dok niko ne ispituje poslovanje dzipova od po 100 000eura, tetovirane ljude koji ih voze….. Rapidno degradiramo i ono malo postenja i intelektualnog sloja koji imamo. Srbija, evropska Panama, raj za bagru, unistiteljska za casnog coveka….. Posten rad je obesmisljen.
A naročito zaista Beograđanima… Cenu drže kupci dođoši koji keširaju stanove