Aniš Kapur kaže da bi „politika mržnje“ SAD trebalo da dovede do njihovog isključenja sa Venecijanskog bijenala

Umetnik Aniš Kapur, koji je predstavljao Veliku Britaniju na izdanju iz 1990. godine, rekao je da pozdravlja odluku žirija bijenala da podnese ostavku u znak protesta zbog uključivanja Izraela i Rusije samo nekoliko dana pre događaja, koji se često naziva „Olimpijada umetnosti“.

Međutim, Aniš Kapur smatra da je petočlani međunarodni žiri trebalo da uključi i SAD u razloge za povlačenje iz ocenjivanja nagrada, koje će sada biti odloženo do novembra.

Odluku da podnesu ostavku nazvao je „hrabrom“, ali je dodao: „Nadam se da bi takođe mogli da isključe Sjedinjene Države zbog njihove gnusne politike mržnje i neprestanog huškanja na rat.“

Američki predstavnik na bijenalu, Alma Alen – umetnik za kog je malo ljudi iz sveta umetnosti znalo pre njegovog izbora – našao se pod snažnim nadzorom zbog navodnog mešanja administracije Donalda Trampa u njegov izbor.

Objava o američkom umetniku bila je značajno odložena zbog najdužeg zatvaranja vlade u istoriji zemlje, dok je nekoliko drugih umetnika navodno odbilo ponudu. Učesnicima je rečeno da rad mora „odražavati i promovisati američke vrednosti“.

Kustos američkog paviljona, Džefri Juslip, branio je Alenov rad pod nazivom Call Me the Breeze, koji sadrži oko 30 skulptura ili biomorfnih formi, sve pod nazivom Not Yet Titled.

„Mnogi očekuju da apstraktna ili politička umetnost izgleda na određeni način“, rekao je. „Voleo bih da mi isti ti ljudi kažu da biomorfna apstraktna skulptura [Isamua] Nogučija nema nikakve veze sa Drugim svetskim ratom.

Kada vide [Alenov] gvatemalski zeleni kvarcit u dvorištu, on je veličine čoveka, u formi vreće. To zahteva da ljudi gledaju i ne kažu samo: ‘Ovo je apstraktno, pa ne može biti političko.’“

Alen, koji je jedno vreme bio beskućnik i počeo da pravi skulpture dok je živeo u Njujorku, gde je radio u građevini, rekao je da njegova umetnost predstavlja „iskustva koja sam imao u životu“.

„Tako je tekao moj život“, rekao je ranije. „Postoje trenuci sreće i trenuci teškoće. A ponekad se dešavaju istovremeno.“

Američki paviljon daleko je od jedinog žarišta na 61. bijenalu, gde politika takođe preti da zaseni dešavanja oko izraelskog i ruskog paviljona.

Više od 200 učesnika potpisalo je pismo, koje je organizovala Alijansa „Umetnost, a ne genocid“ (Anga), zahtevajući otkazivanje izraelskog paviljona. „Mi, dole potpisani, stojimo zajedno kao umetnici, kustosi i umetnički radnici u kolektivnom odbijanju da vam dozvolimo da predstavljate izraelsku državu dok čini genocid“, navodi se u pismu.

Anga je za petak organizovala štrajk koji bi mogao da zaustavi događaj, koji ove nedelje ima svoje pretpremijerno prikazivanje. Ministarstvo spoljnih poslova Izraela osudilo je Angu, nazvavši njene aktivnosti „antiizraelskom političkom indoktrinacijom“ i „direktnom diskriminacijom“.

U ponedeljak je italijansko ministarstvo kulture potvrdilo da ruski paviljon neće biti otvoren za javnost, iako će umetnička instalacija moći da se vidi kroz prozore.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, bijenale je osudilo taj potez i zabranilo učešće svima povezanim sa Kremljom. Rusiji nikada nije formalno zabranjeno učešće, ali zemlja nije učestvovala na izdanjima 2022. i 2024. godine.

Italijanska vlada sukobila se sa organizatorima oko ponovnog uključivanja Rusije, tvrdeći da je odluka doneta „u potpunosti nezavisno od strane Fondacije bijenala, uprkos protivljenju italijanske vlade“.

Prošle nedelje, Evropska komisija je pisala Fondaciji bijenala navodeći da planira da obustavi ili suspenduje grant od 2 miliona evra za izložbu zbog učešća Rusije.

Aniš Kapur, koji ima izložbu u Veneciji, ranije je pretio pravnim postupkom protiv administracije Donalda Trampa nakon što su agenti granične patrole pozirali za fotografiju ispred njegove skulpture Cloud Gate u Čikagu.

Rekao je da taj prizor predstavlja „fašističku Ameriku“, dok je umetnik ranije pokrenuo pravni postupak protiv Nacionalnog udruženja za oružje (NRA) nakon što su koristili sliku Cloud Gate. Spor je rešen vansudskim putem.

Izvor: The Guardian