Dimitrije Vojnov povodom odlaska Roberta Nemečeka: Dugujem mu i privatno i profesionalno jako puno, a verujem da nisam usamljen u tome

Robert Nemeček, muzičar i zaljubljenik u film preminuo je juče 75. godini potvrdio je njegov prijatelj, scenarista Dimitrije Vojinov na društvenim mrežama.

„Napustio nas je Robert Nemeček. Malo ko je uticao na moj životni put kao on. Slava mu!, napisao je  filmski kritičar i scenarista Dimitrije Vojnov na svom  X profilu.

Roberta  Nemečeka kako za Danas kaže  Dimitrije Vojnov  pamtiće kao svestranog čoveka koji je  mnogo zadužio našu kulturu , i kao nekog kome mnogo duguje i profesionalno i privatno.   Robert Nemeček  je bio jedan svestran čovek koji je našu kulturu zadužio na dva polja. U svetu rokenrola biće zapamćen kao izuzetno značajan autor i izvođač u okviru benda Pop mašina a i niza drugih projekata, zatim kao značajan kolekcionar i samim tim popularizator muzike kod nas. Kad je o filmu i medijima reč, bio je veoma značajan kao urednik filmskog i televizijskog programa u periodu kada je nestajao monopol jedne državne televizije sa dva kanala. U periodu kada je strani filmski i serijski program bio motor gledanosti, on je mnoge televizije digao na noge. Kako je došlo novo doba generalne stagnacije televizije i stranog programa na njoj, tako se i on vratio muzici kao konzervator i restaurator. Sasvim sigurno je Robert Nemeček prvi zaista profilisan urednik filmskog programa kod nas koji je razvio niz principa po kojima taj posao funkcioniše i formirao je ukuse mnogih generacije. Da njega nije bilo, sigurno bi i naši životi i kultura bili drugačiji, a verujem i siromašniji. Robertu i privatno i profesionalno dugujem jako puno a verujem da nisam usamljen u tome.“ rekao je Dimitrije za Danas.

Robert Nemeček rođen je 1949. godine u Beogradu.

Bio je poznat i kao basista benda Pop mašina.

Muzikom je donosio nove trendove, a mnogo godina kasnije radio je kao urednik filmskog programa TV Politike, Pinka, B92, RTS-a.

U intervju za Danas 2015. godine Robert Nemeček je govorio da je ponosan na svoj tekst „U Srbiji nema šta da se gleda“ i skrenuo pažnju na zlatna pravila uređivačkog posla na televiziji.

– Slično kao i u muzici, morate stalno da imate u vidu kome se obraćate i kako izgleda profil onoga kome se obraćate. Najvažnije je da ignorišete lični ukus, još manje da ga namećete gledalištu, a to se ovde redovno događa. Vaš zadatak je da gledaocu proširite vidike, da otkrijete u svetskoj ponudi nešto što procenite da će mu se dopasti, da će mu nešto značiti što je to video i možda mu uneti neki novi kvalitet u život, bez obzira na to da li se to vama lično sviđa ili ne. Nema nikakve potrebe da gledaocima nudite nešto što već drugi nude, jer to je linija manjeg otpora kojom idu neznalice, koja i dovodi do uniformnosti ponude svih televizijskih kanala. Uvek prvenstveno treba analizirati profil gledalaca koji nemaju šta da gledaju i koji su nezadovoljni trenutnom ponudom, a nikako da umislite da treba nekoj televiziji da otimate gledaoce nudeći praktično identičan program. Identičan program uvek okuplja iste gledaoce i oni se seljakaju sa kanala na kanal, ali se tako ne dobija nijedan novi gledalac, a to je danas najveći problem zbog čega je televizija pala na najniže grane. I naravno da na to utiče što se u uređivanje programa mešaju oni koji uopšte nemaju nikakvo poznavanje ni iskustvo, već su vlasnici, rođaci, familija ili partijski drugovi. Zbog želje da se sližu gazdama, takve urednike, koji su kod nas u većini, prestaje da zanima šta misle gledaoci kojima bi trebalo da se se obraćaju, jer urednik postoji zbog gledalaca, a ne obrnuto. Kada imate gledaoce iza sebe, to se iskazuje kroz gledanost i tada vam nijedan gazda ne može ništa. Apsurd je kada neko ko je postao vlasnik televizije na ko zna koji način i sa ko zna kojim sredstvima postaje najveći autoritet za televiziju, mada je u stvari dotle bio samo običan gledalac.“, ispričao je između z ostalog Robert Nemeček.