Sv. Pseta: Dođite po svoju ploču, u slučaju da internet jednog dana nestane

Beogradski sastav Sv. Pseta 30. maja, predstavlja svoj muzički film/album „i da nađem izlaz, ne bih ti ga pokazao“, u klubu Karmakoma.

Na drugom albumu muzičari su radili više od pet godina, a film je inspirisan eksperimentalnom kinematografijom šezdesetih godina.

Vizuelnu interpretaciju potpisuju Savina Smederevac i Vladislav Andrejević, uz aktivno učešće grupe.

Svaki od spotova koristi drugačiji filmski jezik i stvara atmosferu šumskog, mističnog, podzemnog putovanja neimenovanog čoveka – kako u slici, tako i u zvuku.

Tim povodom, sa ekipom koja je uvela eteričnost u domaći hardkor – grupom Sv. Pseta, razgovarali smo o tome šta nas očekuje na premijeri.

Da li je promocija u Karmakomi movie night ili planirate da svirate? Kako ste osmislili veče?

– Da ne bi bilo zabune kao na promociji prethodnog albuma „Nepoznato iskustvo“, u petak će se desiti projekcija filma koji je snimljen da upotpuni ceo doživljaj albuma. Na događaju će se desiti dve projekcije gde će ljudi moći premijerno da vide film i čuju album.

Skloni ste da dajete te provokativno-nedorečene nazive, pa me zanima: šta je izlaz i odakle se izlazi – iz kafane, kluba, situacije… i kome ga ne biste pokazali? Kako ste krstili album?

– Proces davanja naziva pesmama i albumima je kod nas dosta spontan i bazira se na intuitivnom osećaju koji pesma stvara prilikom nastajanja, sviranja, slušanja. Album je dosta katarzičan po svom senzibilitetu i njegov naziv upotpunjuje njegovu zvučnu, ali i vizuelnu sliku. Volimo da ostavimo slobodu interpretacije tom nedorečenošću što onda kod publike izaziva njihovo soptstveno tumačenje muzike, reči, naziva, slike. Mi smo stavili neki smisao u to, a onda svako ima slobodu da pronađe svoj, što ceo ovaj proces čini još lepšim.

Teško je zapitkivati o pesmama koje još nisu izašle, pa se oslanjam na vaše moći prenošenja utisaka – kojim ste se temama bavili u muzičko-kreativnom smislu?

– Ne bismo rekli da smo se prilikom pisanja pesama previše obazirali na to kako želimo da zvuče ili da li će ići na album ili kako želimo da album zvuči. Proces pisanja se jednostavno dešava kroz improvizaciju, džemovanje i nabacivanje ideja od kojih sve počinje, kroz njih se oseti neki senzibilitet i onda nas to vodi u nekom pravcu i diktira šta izlazi iz nas. Jako instiktivno, spontano, predano osećaju iznutra.

Ipak, jedan video iz filma smo upeli da vidimo za pesmu III, i stičem utisak da ima onu slow-burn atmosferu ali sa nagoveštajem žestokih turbulencija – dobar mamac… Šta možete da nam kažete o filmu, a da ne otkrijete previše?

– Ne bismo voleli ništa da kažemo jer bismo onda ubili prvi utisak, neka to ostane za sveže oči. Jako nam je drago i mnogo smo zahvalni što ljudi žele da sarađuju sa nama na projektima koji se vode primarno iskrenim načelima, bez intecije ka komercijalnom uspehu. Čista strast i ljubav.

I prošli vaš album je dočaran kao omnubus mini filmova/spotova različitih reditelja. Koliko je iz vašeg ugla značajno da zvuk bude i vizuelno ilustrovan?

– U našoj viziji bend nije samo muzika, već i mogućnost za iskazivanje kroz druge medije. Stoga jako držimo do toga da i vizuelni deo kroz koji se bend predstavlja ima karakter i odražava njegov stav i estetiku. Muzika, omot albuma, majice, kasete, video spotovi sve je to jedan paket kroz koji se bend izražava, a nama je stalo do toga i veoma obraćamo pažnju na to.

Da li kroz saradnju sa vizuelnim autorima izražavate ljubav prema soundtrack-ovima za film?

– Nije nužno naša ljubav prema filmskim soundtrack-ovima, ali u više navrata smo dobili komentar da je naša muzika veoma sinematična i da se lako može iskoristiti za film. Recenzija drugara našeg prvog albuma je napisana kao kratki vojvođanski vestern, tako da eto živog primera da se može iskoristi za svašta.

Album potpisuje Uroš Milkić i Down There Studio, a sve što on potpisuje ima „ono nešto“ kul i jedinstveno. Kako izgleda jedan običan dan na snimanju u Down There Studio-u?

– Za nas je to posebno iskustvo svaki put kada se nađemo u tom studiju sa Urošem. Ne postoje standardne procedure i svaka sesija je puna iznenađenja, jer kad se spojimo sa njim onda kreće magija. Atmosfera je jako opuštena i prijateljska i imamo punu slobodu za eksperiment, različite pristupe što je jako bitno jer za svaki bend to je vrhunac – ulazak u studio i snimanje. Uroš jako dobro oseća muziku i ume da prepozna šta nedostaje ili gde je nešto previše, ume da se stavi u stanje muzike koju snima što nama dosta olakšava komunikaciju i izražavanje vizije koju imamo.

Za kraj, potičete sa DIY scene, šta biste joj poželeli?

– Trenutno bismo joj poželeli da nastavi da buja što više i da ne prestaje ni u jednom momentu. Mnogo bendova se rodilo, mnogo ljudi se aktiviralo po prostorima, mnogo ljudi se interesuje za scenu i šta se na njoj dešava, scena se podmlađuje, ljudi su željni. Sve na svom mestu.

Gazorpazorp, уличнаџукела, new church i Suplexx

Članovi benda Sv. Pseta ne miruju, teško je pobrojati čime se sve bavite jer je lista poduža i nije isključivo muzička, iako usko vezana. Na čemu ste trenutno trenutno angažovani?

– Miloš je ima jako zauzet period, jer je Gazorpazorp izbacio novi album, na čemu im ovom prilikom čestitamo i pozdravljamo ih puno. Takođe su non-stop na putu u poslednje vreme jer je u punom jeku promocija albuma. Aleksandar ima svoj projekat уличнаџукела sa kojim je u prethodnom periodu bio jako aktivan, imao je dosta nastupa i radi na novom materijalu, koji treba da ugleda svetlost dana. Takođe radi aktivno na side projektima sa različitim muzičarima sa scene. Nemanja takođe ima solo projekat new church, za koji sprema dva izdanja ove godine, trebalo bi da bude jedno fizičko izdanje na kaseti. Osim toga aktivan je sa bendom Suplexx, gde je frontmen.