Slatke muke sa rečima 1Foto: Stanislav Milojković

Ovom tribinom je na Platou “Branko Miljković” otvoren sajamski program “Knjiga će spasiti svet”. One su govorile o svojim iskustvima prevođenja uglavnom savremene srpske književnosti – Jelena Sagalovič u Rusiji, preciznije Moskvi, a Mirjana Vitman u Nemačkoj. Zajedničko im je i to što su književnim prevođenjem počele da se bave kad su otišle u penziju i što kažu da su kao prevodioci „otvorene za sve generacije srpskih pisaca“.

Jelena Sagalovič urednica je i prevodilac u izdavačkoj kuću “Rudomino”, koja je jedan od dobitnika nagrade “Dositej Obradović”, koju istoimena Fondacija, Ministarstvo kulture Vlade Srbije i Beogradski sajam knjiga svake godine dodeljuju stranom izdavaču za promociju srpske književnosti.

– U Rusiji je manje dobrih prevodilaca na srpski jezik, nego u Srbiji za ruski. Zato smo odlučili da prevodimo i objavimo dve knjige sa srpskog jezika – jednu koja predstavlja dug prošlosti, dok druga prati savremene književne tokove, gde nam je jedan od kriterijuma i “Ninova” nagrada. Ove godine su to “Grobnica za Borisa Davidoviča” Danila Kiša i “Arzamas” Ivane Dimić. Kao mali izdavač, imamo više urednika koji govore više stranih jezika i naš kriterijum pri izboru naslova za previđenje jeste da oni bude ne samo važni za nas, nego da su univerzalno važni. Kad sagledam savremenu srpsku književnost, spisak knjiga koje treba prevesti bio bi dug 10 strana formata A četiri, ali treba biti realan – kaže Jelena Sagalovič.

Osim knjiga Danila Kiša i Ivane Dimić, prevela je dela Lasla Blaškića, Gorana Petrovića… a trenutno radi na ruskom prevodu “Dnevnika o čarnojeviću” Miloša Crnjanskog i, kako je priznala, “muku muči” sa specifičnih duhom književnog izraza Vladimira Kecmanovića. Tvrdi da nikad ne bi mogla da prevodi književno delo po narudžbini, pre bi se prihvatila da radi na hrpi finansijskih dokumenata, zato što je to isplativo, a ne traži da se emotivno i mentalno angažuje.

Mirjana Vitman u Nemačku je stigla u 18. godini voljom svojih roditelja, tamo je naučila nemački, a sada je prevodilac. Prevela je na ovaj jezik gotovo celokupna dela Davida Albaharija, kao i drame Biljane Srbljanović, za koje kaže da su jedno vreme bile toliko popularne da su igrane na sceni tridesetak pozorišna na nemačkom govornom području. Mirjana Vitman je objasnila da je u Nemačkoj prevodilac taj koji izdavaču predlaže knjige za prevođenje – obično mu daje recenziju dela i nekoliko prevedenih strana na osnovu kojih se donosi odluka.

Na tribini je bilo reči i o odnosu književnih kritičara prema prevodu i prevodiocima, “problemima sa rečima” kad prevodilac pokušava da pronađe pravi kontekst dela na kome radi i duh piščevog jezika. Tribinu je vodila Dragana Kovačević, novinarka “Radio Beograda 2”.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.